Srđa Popović (1937–2013)

U svemu sam se zadržao u manjini. Ponekad mislim, da sam živeo u bilo kom vremenu, živeo bih u manjini. Ima tu jedna matematički dokazana istina. Većina ljudi koji spekulišu na berzi nisu u pravu, ali to uporno rade iako gube novac. Dakle, 90% ljudi gubi novac na berzi, 10% zna šta radi. Baš tu gde vlada materijalni interes koji treba da opomene ljude da nisu u pravu, ništa ne pomaže. Većina nikada nije u pravu. To je istorijska istina.
...

Ja volim da mislim o politici. Tako sam navikao. Imam nekakav stalni unutrašnji monolog. Često ne dođem ni do kakvog zaključka, ali ima nešto što sam primetio: sa ovom sredinom složim se na svakih deset godina. U međuvremenu se uopšte ne razumemo. Ali posle deset godina dođemo na isto. Kada posmatram ovo okruženje, imam utisak kao da gledam kroz neku vodu, okean kroz koji se istina vrlo sporo probija.
...

Ima još nešto čega sam naučio da se čuvam. To je taj binarni model mišljenja. Ili si za ili si protiv. Ništa u životu nije tako jednostavno. Sve je mnogo komplikovanije. Retke su situacije kada možete da odgovorite sa da ili ne. Zauzmi stranu, zauzmi stav, a pritom se onim što je problem bavi samo onoliko koliko koristi tvojoj strani i tvom stavu.
...

Sve što ima da se kaže – neko je već rekao. Moja logika je da vredi govoriti samo ako je tumačenje originalno, ako predstavlja neki drugi pogled na stvari.

 

Esquire, oktobar 2013.; pescanik.net

Read more...

Kako smo se upoznali Lou Reed i ja

Autorka: Iva Ušćumlić - Gretić

Ljudi su emotivni kad je u pitanju smrt. Emotivni smo kad odlaze slavni. Razlozi su, naravno, osobni. Zaboravili smo na ono slavno Memento mori, sjeti se da ćeš umrijeti, i onda nas neke „velike“ smrti potresu do dubine. Osobno – i nevezano uz ovaj tekst – imam teoriju po kojoj veliki ljudi, umjetnici, znanstvenici, jednostavno veliki ljudi čime god se bavili, toliko blještavo, potpuno, urlajuće žive da je jednostavno nemoguće zamisliti da ih jednoga dana neće biti. Oni su život sam i kad odu – a to je neminovno, svi na ovom planetu imamo vrijeme ulaska i vrijeme izlaska, s tim da ovo potonje nije definirano – imamo osjećaj kao da iza sebe ostavljaju golem procjep. Kao da možeš rukom proći kroz tu pukotinu koju su iza sebe ostavili.

Read more...

Prof. dr Miodrag Dimitrijević: NE TREBA NAM GMO!

O AKTUELNIM DILEMAMA VEZANIM ZA GMO GOVORI PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ, POZNATI GENETIČAR SA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA U NOVOM SADU

AKUZATIV: Dosta je kontroverzi oko GMO, kakvo je Vaše mišljenje o realne opasnosti vezanim za GMO? 

- Ja lično ne bih da ulazim u "kontroverze", samim tim što su kontroverze. Što se tiče kontroverze vezane za zdravstvenu bezbednost, mislim da nije dokazano van opravdane sumnje da su GM proizvodi zdravstveno bezbedni, pa time nema potrebe da našu konvencionalnu hranu "obogaćujemo" ili zamenjujemo GM hranom. Ako razmatramo "kontroverzu" uticaja na životnu sredinu, mislim da GM organizmi predstavljaju potencijalni rizik, koji je tim opasniji jer je ireverzan i permanentan. "Kontroverza" da li nam treba, ili ne, je najjednostavnija. Ne treba nam. Zašto bi konvencionalnu proizvodnju hrane, gde držimo domaću nauku i tehnologiju i seme i proizvodnju, zamenili time da nam neko daje seme, bez tehnologije? 

Read more...

Teto, jel' sav ovaj lebac tvoj?

Nije nemoguće da se, pišući knjigu o Jovanki Broz, Žarko Jokanović uneo u materiju preko sve mere objektivnog beležnika istorije, kao što se ne može isključiti ni pretpostavka jednosmerne istine koju mu je Jovanka kazivala, a on hvatao beleške. Kao takav, iskočio je iz principa prema kom „pesnik nije imanentan pesmi“, ostajući tako duboko uronjen u zamku tumačenja Jovankinog ispovedanja o događajima koje je istorija već obradila na mnogo načina. Jokanovićev pokušaj da bude jedinstven u tom poduhvatu i ekskluzivan u onom segmentu koji je – s obzirom na naslov knjige „Jovanka Broz, moj život, moja istina“ i pompeznu reklamu! – očekivano trebalo da nam otkrije šta se događalo s onu stranu mračne zavese njenog bračnog života s Titom, ostao je jalov u svim segmentima te istine. S obzirom da je i u naslovu sadržana, istina ostaje samo Jovankina, a da pri tom nije dorečena. Čitalac će, s velikim razočarenjem, posle 205 strana konstatovati da je većina onoga što je pročitao, prežvakano makar onoliko puta koliko je proteklo godina od Titove smrti.

Read more...

Vivijan Majer - Dadilja koja to nije

Fotografije Vivijan Majer su okrivene  tek 2007. godine i to sasvim slučajno, prilikom aukcijske prodaje jednog starog, antikvarnog sanduka u kojem su se nalazile. Broj od gotovo 100 000 fotografija i negativa čiji je ona autor, deluje zaista impresivno. Danas, ova neobična žena, poredi se sa najvećim fotografskim velikanima i uličnim fotografima dvadesetog veka, a po mišljenju mnogih vrsnih poznavalaca fotografije, i sama se u njih ubraja.

Read more...

Borislav Pekić: AUTOCENZURA

Autocenzura je najopasnija i najteže izlečiva bolest umetnosti - njen rak. I kao što je, bar prema izvesnim teorijama, rak virtuelno svojstvo samog života, bolest od koje potencijalno svi patimo, samo što kod svih ne dobija ili ne stigne da dobije kliničke forme, tako je i autocenzura prirodno svojstvo umetnosti, ako se ona shvati u svom najširem smislu: kao odnos jednog čoveka sa svim ostalim.

Read more...

Povodom cenzurisanog rada ili slika lule nije isto što i lula

Ono što primećujem jeste da danas svako nalazi da je kompetentan da bude likovni kritičar i da je glavni kriterijum za sud o vrednosti nekog umetničkog dela kritičareva dnevna soba – sakralni prostor u kome je centralno mesto namenjeno TV-u, dok se na zidovima panoramski prostiru umetnička dela koja slave lepotu i uzvišenost šarenog cveća u staklenoj vazi, na policama se ređaju jeftina izdanja dekorativnih knjiga a na bakteriološki ispravnom podu se igraju dekorativna deca.  E pa dragi moji, umetnost odavno nema dekorativnu funkciju već postavlja pitanja koja vaši dekorativni mozgovi nisu u stanju da postave. A nisu u stanju zato što su sistematski godinama zaglupljivani. Da, vi ste krpe koje nisu u stanju da postave jedno obično „Zašto?“. Zašto je Danijela Tasić izabrala figuru raspeća? Šta je ona time htela da kaže? Koja pitanja otvara njen rad?

Read more...

Optimizam – između mita i realnosti

U najkraćem, optimizam je pozitivan stav prema budućnosti. Ljudi, međutim, često veruju da biti optimista znači biti pozitivno nastrojen prema svemu i verovati da će sve ispasti kako valja. Takvom pogledu na svet bi, ipak, više odgovarala sintagma slepi optimizam. Vrsta optimizma za koju psihološka istraživanja pokazuju da koristi jeste realni optimizam.

Realni optimista gaji generalno pozitivan stav prema budućnosti, ali ne i uverenje da će se sve odvijati savršeno po njega. On je svestan da ga povremeno očekuju nevolje, ali veruje da će biti u stanju da se s njima uspešno nosi. Recimo da osoba boluje od raka. Izvesno je da je ne mogu izlečiti “srećne misli”. U takvoj situaciji, realni optimizam sastojao bi se u njenoj odluci da proaktivno traga za lekarima sa dobrom reputacijom i metodama lečenja koje su se pokazale uspešnim u praksi, kao i da veruje da će i u njenom slučaju lečenje dovesti do pozitivnog ishoda.

Read more...

Hiljadu nijansi Kejla

Bečki koncert Džona Kejla i kratak osvrt na izložbu Endija Vorhola i Žan Mišel - Baskijata

     Retke su prilike kad možete da kažete da se dva krupna kulturna događaja dešavaju na pedeset metara jedan od drugog  a još ređe prilike da im lično prisustvujete. Sticajem lepih i čudnih okolnosti zatekao sam se u Palais Ferstel u “carstvujuščoj Vijeni”. Prilika koja se javlja jednom u deset godina, možda i ređe. Naime, bio sam u prilici da budem jedan od retkih koji su, igrom slučaja, uspeli da kupe karte za koncert velškog muzičara s velikim “m” i jednog od očeva alternativne muzike, Džona Kejla. Karte za koncert su se, naime, rasprodale preko interneta  za deset minuta. U galeriji u Austrian Bank Art Foruma je bila “pretpremijera” izložbe Vorholovih i Baskijatovih radova. Prekoputa ulice je bio Kejlov koncert. Kejlova prošlost i sadašnjost su sedele u dva zdanja, odvojena, različita u arhitekturi (galerija je moderna zgrada glatkih mermernih zidova a kocertni prostor starovremsko KuK zdanje sa skulpturom Hrista koji podupire noseću gredu) i atmosferi (hladna bankarska jednostavnost galerije /boemski kafei kojima je načičkan ulaz u koncertnu dvoranu, puni Bečlija koji neštedimice tamane vino i pivo). Davnih šezdesetih je Vorhol bio pokrovitelj “Velvet Undergrounda”, benda koji su osnovali Lu Rid i Džon Kejl  zajedno s harizmatičnom nemačkom manekenkom Niko, Sterlingom Morisonom i Morin Taker. “Velveti” su jedna od onih retkih grupa  koje su prodale hiljadu ploča ali je svako ko je kupio ploču, nadahnut onim što je čuo, osnovao bend. Da nije bilo ove grupe pitanje je da li bi svet imao “Sonic Youth”, “Bloody Valentines”, “Pixies”“Nirvanu”, “Pavement”, “Yo La Tengo”, pank, novi talas. I karijera Dejvida Bouvija bi imala potpuno drugi pravac. Jednom rečju, ne morate ih voleti ali ih ne možete zaobići ako govorite o istoriji rok muzike.

Read more...

Džordž je uvek pun ideja kako da se čovek obogati

Stanislav: Bogati, Radovane, o čemu se radi u toj zavrzlami? Ja nikako da pohvatam sva slova. Znaš, od juče ne kupujem novine. U novinama sve brzo piše - nikako da ih pročitam… Šta rade ti silni policajci?

...

Radovan: Uvek se radujem kad neko sa sela uspe. Džordž je u Čikago došao sa jedne siromašne i zabačene farme. Bio je poslednja sirotinja. Da je išao u školu, išao bi bos. Nije imao prebijenog dolara, sve dok se posle dve velike pljačke nije obogatio. Opljačkao je jednu banku i jednu robnu kuću trulih kapitalista, i, onda, pare uložio u “sistem bele tehnike i rashladnih uređaja za pustinjska vozila – Džordž end kompani”. Jebi ga, ko ne reskira, taj ne profitira.

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top