Vratiti se ovcama

Pametnī, poštenī i stručnī, bježite sa ovih prostora! Jer ovde kolo vode samo mediokriteti, nepošteni i nesposobni primitivci. Oni rade isključivo za vlastiti interes, oni mijenjaju vjeru i politiku kako im odgovara, oni ližu svako dupe koje će im donijeti neki šićar, njima narod služi samo da bi raznim porezima izvukli od njega što više para, nisu u stanju mladim ljudima osigurati posao, ali će te iste mlade ljude iskoristiti kao topovsku hranu kad im se ćefne da ratuju kako bi ugrabili tuđu teritoriju i tuđe pare.

Detaljnije...

Blumsberi grupa - primer intelektualne angažovanosti

Blumsberi grupa predstavlja retko uticajan i zanimljiv intelektualni krug nastao u Velikoj Britaniji na razmeđu epoha.

Prirodu i delovanje ove skupine radikalnih mislilaca i umetnika teško je tačno predstaviti bez uvida u istorijske i društvene promene koje potresaju Britansku imperiju u prvoj polovini XX veka. Među najvažnijima jesu raspored ekonomskih snaga koji se iz korena menja jer zemljoposedničko plemstvo gubi bogatstvo. Ono prelazi u ruke krupnih kapitalista. Srednja klasa sa ogromnim brojem činovnika i državnih službenika sve više učestvuje u vlasti, siromašenje nižih slojeva je sve veće, a nezaposlenost je ogromna. Engleska prestaje da gospodari svetskom ekonomijom, imperijalizam, naročito nakon nemira u Irskoj i pobede pristalica nezavisnosti, zapada u krizu.

Detaljnije...

Bertolt Breht: ROĐENIMA POSLE NAS

I

Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svoje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mogu:
Zaista, živim u mračno vreme!

II

U gradove sam došao u vreme nereda
Kad je u njima vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme buna
I zajedno sa njima sam se bunio.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Jeo sam između bitaka,
Legao sam na počinak među ubice.
Ljubav sam vodio nemarno,
A prirodu gledao bez strpljenja.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Putevi su u moje vreme vodili u močvare.
Govor me je odavao dželatu.
Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci,
Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije.
Tako mi je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Snage su bile slabe. Cilj je
Ležao veoma daleko.
Bio je jasno vidljiv, premda za mene
Gotovo nedostižan.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

III

Vi što ćete izroniti iz potopa
U kome smo mi potonuli,
Spomenite se,
Kad budete govorili o našim slabostima,
I mračnog ovog vremena
Kome ste umakli.

Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele,
Kroz ratove klasa, očajni
Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo.

A znamo i sami:
Mržnja, čak i prema podlosti,
Unakažava crte lica.
Gnev, čak i onaj zbog nepravde,
Čini glas promuklim. Ah, mi
Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost,
Sami nismo mogli biti ljubazni.

Ali vi, kad najzad dođe vreme
Da čovek čoveku bude drug,
Spomenite nas se
S trpeljivošću.

Bertolt Breht
Izabrane pesme, Nolit, Beograd, 1979 ; Prevod: Slobodan Glumac

Detaljnije...

Balada o Kurtu

Jednom sam kolima ubio pticu.

Bilo je ljeto, rano jutro. Iz Bara sam vozio ka Ulcinju. Put je bio pust: bilo je to baš ono vrijeme kada su se mladi liberali sa afterpartyja već vratili kući, a radnici još nisu izašli iz kuća. More je bilo mirno, kao napušteno. Zaustavio sam automobil, zapalio cigaretu i gledao kako se kurenti probijaju od Otranta, desetine blijedih, krivih linija na plavoj podlozi. Razglednice sa primorja nikada ne prikazuju takvo more: ispresijecano strujama, lišeno monotonosti koja se obično naziva skladom.

Detaljnije...

Demokratija je ponekad idiokratija

Dragi moji sunarodnjaci Amerikanci,

Ja nisam američki državljanin već sam državljanin jedne fantomske države koja se zove Bosna i Hercegovina. Ja verujem da svi ljudski kolektivni problemi potiču od podjela na rasnoj, etničkoj, vjerskoj i brojnim drugim osnovama, te da bi prvi korak u rješavanju tih problema bio da zanemarimo te podjele i ponašamo se prema svim drugim osobama samo kao prema ljudskim bićima. Ljudi poput mene, koji vjeruju da se čovjek prema drugima treba odnositi kao da svi pripadamo istoj proširenoj porodici u isti mah su i Bosanci i Amerikanci i Uganđani i Kinezi i Japanci i Đibutanci i Somalijci i Mozambičani i Čileanci i Mauritanci, kao i pripadnici svake druge od nekih 195 nacija, koliko ih ima širom svijeta. Prema tome, 'Moji sunarodnjaci Amerikanci' zapravo znači 'Moja ljudska stvorenja koja se zovu Amerikanci'.

Detaljnije...

Crnotalasna transgresija kao nedovršen projekat

Čemu „crni talas” u 21. veku?

Zarad čega se valja osvrnuti na tzv. „crni talas” danas, kada ništa nije ostalo ni od politike koju je on predstavljao, ni od politike kojoj se suprostavljao, ni od države u kojoj je nastao?

Autor: Nikola Jovanović, Filmske radosti

Ova načelna primedba, iako delom tačna i primerena, mora biti odbačena zbog jedne veoma važne činjenice. Naime, „crni talas” nije bio tek obična etapa domaće kinematografije, tričava karika u tom velikom lancu. Crni talas je bio deo jednog veoma značajnog događaja i u političkom i u kreativnom smislu (možda je ovo sinonimno, jer je prava politika uvek kreacija i obratno), pokreta šezdesetosmaškog, i u svojoj događajnoj suštini zaslužuje opsežnu rekonceptualizaciju. Konačno, kao deo velikog emancipatorskog događaja, mora se analizirati u svetlu vremena pre njegovog nastanka, u vremenu njegove aktualizacije i implikacija koje je kao takav proizveo, i vremenu nakon njega, kada se čini da ništa osim običnog praha i mrtvih slova na arhivskim proglasima nije ostalo od te autentične političke strane pokreta 1968. godine.

Detaljnije...

O percepciji žene iz muške perspektive

U svakom društvu postoji određena normalnost u kojoj se ljudi, stvari, priroda pojavljuju. Takva normalnost jeste svojevrsna naviknutost percepcije na određene slike i deo je socijalizacije unutar svakog društva. Mi ne gledamo naprosto, nego smo naviknuti na određeno gledanje, na određeni smer gledanja, na određena mesta gde se gleda. Ta naviknutost pogleda se naziva i horizont očekivanja. Horizont očekivanja konstituisan je putem ranijih iskustava kako pojedinca koji gleda, tako i vrste koja ga je socijalizovala. Unutar tog društva postoji određena normalnost koja se podrazumeva i koja daje orijentaciju ljudskom ponašanju. Na osnovu ove i ovakve normalnosti, može se desiti iznenađenje. Iznenađenje se dešava kao nesrazmernost onog koje nas susreće i onog što očekujemo. Iznenađujuće se dešava kao kolizija očekivanja i samog dešavanja.

Detaljnije...

Je suis plongeur

Kako je to još davne 1933. godine George Orwell objasnio: „Plongeur je jedan od robova u modernom svijetu. Ne treba nad njim lijevati suze, jer je njemu bolje nego mnogim manuelnim radnicima, ali ipak, nije ništa slobodniji nego da su ga kupili ili prodali. Posao mu je ropski i u njemu nema umijeća; plaćaju ga dovoljno tek da bi preživio; jedini praznici su krevet. Osim kakvim sretnim slučajem, za njega nema izlaza iz takvog života. U ovom trenutku žive ljudi sa završenim fakultetima koji peru suđe deset ili petnaest sati dnevno. Ne može se reći da su se jednostavno ulijenili, jer lijen čovjek ne može biti plongeur; naprosto su upali u zamku rutine koja onemogućuje razmišljanje. Da plongeuri ikad misle, već bi odavno osnovali sindikat i počeli štrajkati za bolje uslove rada. Ali oni ne misle, jer za to nemaju slobodna vremena; njihov život pretvorio ih je u roblje.“

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top