REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

Mirko Kovač: MOLITVA ZA INTELEKTUALCE


Žao mi je svih onih intelektualaca koji gledaju na jedno oko,
koji primaju počasti a prave se da im nije do njih.

Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi koji strahuju
nad svojom egzistencijom,
koji su postali robovi sopstvene sudbine.
Žao mi je svih onih nesrećnika koji cijeloga života pribavljaju sebi alibi.
Žao mi je svih onih koji se slijepo drže jednog mjesta,
jer nijesu za neko drugo.

Žao mi je intelektualaca koji vjeruju da su miljenici vlasti.
Žao mi je svih poltrona, svih onih koji primaju mito laskavaca.
Molim se za one nesrećne dostavljače da se što prije vrate svome Ja.

Žao mi je svih onih nesrećnika koji tuđe mišljenje saopštavaju kao svoje.
Žao mi je ljudi pohlepnih na vlast, žao mi je svih karijerista, svih materijalista.
Žao mi je svih onih koji vjeruju da znače nešto
u očima onih koji ne znače ništa.

Žao mi je koji nemaju snage reći: Ne, kada se ne može kazati: Da!
Žao mi je onih nesretnika koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je svih onih koji ništa ne znaju o istini,
i onih koji nikad neće otvoriti oči,
nikada izaći iz svog lunarnog vrta.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava – vječnost.
Žao mi je onih skorojevića koji sebi pribavljaju maske snobova.

Žao mi je svih onih koji idu na premijere, koji za trpezom žude za prvim mjestima.

Žao mi je svih onih koji zavide drugima, koji su tašti i koji se ne mogu izliječiti od oholosti.
Žao mi je i onih ljudi koji misle da je njihova šutnja principijelnost.

Žao mi je svih onih nesrećnika koji cijelog svog života ne mogu rizikovati,
svih onih slabića koji drhte nad sobom, koji njeguju svoj strah,
svih onih intelektualaca koji se lako odriču svog mišljenja.

Žao mi je svih onih koji žele uspjeti na tuđu štetu.

Žao mi je onih ljudi koji bi htjeli biti slobodoumni, a po prirodi su svojoj kukavice.

Žao mi je svih onih koji mrze ljude sposobnije od sebe.

Molim te, Gospodine, za sve nesretnike koji su sami uzrokom svoje nesreće.


Mirko Kovač
Iz knjige "Uvod u drugi život" 1983.
Izdavač: Fraktura, 2006.

Melanholični Mesec i radoznali Merkur

Da li je astrologija nauka samo zato što se izučava na studijama od Moskve preko Nju Delhija, Osla, Londona do Amerike ili zato što je njene stavove moguće odbraniti naučnim dokazima?

Autor: dr Saša Marković

Činjenica da se neka teorija izučava na školama, ma koliko visoke one bile, ne znači da je ta teorija i tačna. Tako se, recimo, u sklopu Beogradskog univerziteta nalazi i fakultet gde studenti uče kako je Bog stvorio svet za sedam dana, što se ne može potkrepiti nikakvim opipljivim dokazima. Mnogi genijalni umovi posvetili su veliki deo svog života istraživanjima koja se danas smatraju šarlatanskim. Verovatno najveći naučnik svih vremena, Isak Njutn, straćio je silne godine života baveći se alhemijskim pokušajima da razne supstance pretvori u zlato. U međuvremenu, fanatično je pokušavao da sračuna datum početka i kraja sveta na osnovu brojki navedenih u Bibliji smatrajući da se njihova verodostojnost ne može dovesti u pitanje.

Svaka teorija, pa i ona astrološka, polazi od određenog skupa aksioma, apsolutnih istina koje se ne proveravaju. U Njutnovoj mehanici to je, recimo, činjenica da je sila jednaka proizvodu mase i ubrzanja. Ono što razlikuje jednu teoriju od druge jeste sposobnost predviđanja: iz aksioma slede teoreme, iz teorema slede predviđanja koja se mogu proveriti u stvarnosti. Tako su, na primer, matematičari Leverje i Adams matematički predvideli postojanje Neptuna koristeći isključivo Njutnove aksiome mehanike. Bilo je dovoljno uperiti teleskop u pravcu koji su matematičari definisali pa da se nova planeta pojavi u objektivu. Teorije koje predviđaju a ne pogađaju, ili to čine u zanemarljivom procentu slučajeva isključivo zahvaljujući činjenici da su predviđanja nedovoljno precizna, po pravilu bivaju odbačene. I baš zato astrologija nije nauka već obična dokona razbibriga, koju čak ni oni koji redovno "konzumiraju" njena predviđanja ne uzimaju odveć ozbiljno.

 

NEBESKA GEOMETRIJA

Astrologija svoje postojanje zasniva na generalnoj pretpostavci da je čitav univerzum jedna integralna celina i da svaka promena u njemu ima globalno dejstvo ("as above, so below" ili "što na nebu, to i na zemlji"). Postoje mnoge škole astrologije, ali se sve one slažu u jednom: kretanje nebeskih tela ima nesumnjiv uticaj na ovozemaljske događaje, a položaj nebeskih tela u određenom trenutku ili periodu ima veliki (često i odlučujući) uticaj na karakter i budućnost svakog pojedinca ili društvene skupine. Astrolozi ne objašnjavaju kako se to dejstvo fizički prenosi na živi svet, niti su sposobni da to dejstvo izmere ili ga kvalitativno opišu, ali su i pored toga u stanju da predvide njegove efekte.

Na ovim prostorima odomaćila se zapadna škola astrologije, koja najveći značaj pridaje horoskopu. Horoskop je, zapravo, dvodimenzionalna kružna projekcija položaja Sunca, Meseca, zvezda i planeta u izabranom trenutku vremena. Horoskop nacrtan za trenutak rođenja predstavlja tzv. "natalnu kartu". Za tumačenje horoskopa i natalne karte astrolozi koriste različite geometrijske parametre (najznačajniji su "aspekti" tj. uglovi koje planete zaklapaju, kao i položaji planeta u odnosu na sazvežđa Zodijaka, liniju horizonta i sistem "kuća"), a pomažu se simboličkim značenjima nebeskih tela (Mesec je melanholičan, Merkur radoznao, Venera harmonična, Saturn tužan, Neptun spiritualan). Čitanje horoskopa je, zapravo, "veština" interpretacije nebeske geometrije uz pomoć jezika simbola. Dobro protumačen horoskop može da objasni događaje iz prošlosti ili predvidi događaje u budućnosti, tako bar kažu astrolozi.

Da odmah definišem svoj stav – bez uvijanja – astrologija je glupost, a astrolozi su ili šarlatani ili prevaranti. Ljudi koji veruju u astrologiju veoma su naivni. Verovanje u astrologiju narušava sposobnost jasnog razmišljanja. A evo i zašto…

Za početak, hajde da ne teramo mak na konac postavljajući pitanje: "Šta je, zapravo, trenutak rođenja?" Jer, kao što svaka majka zna, porođaj nije nešto što traje jednu sekundu. Da li je to trenutak kada su započeli prvi trudovi, ili je to trenutak kada je pukao vodenjak, ili trenutak kada se promolio prvi delić tela, ili možda glava? Ili je to, zapravo, onaj trenutak koji je administrativni radnik porodilišta upisao u "krštenicu" gledajući u sat koji niko nije doterao mesecima? Umesto da ovako cepidlačimo, hajde da podvrgnemo sudu razuma ključnu aksiomu svih astroloških škola koja kaže da nebesa utiču na ljude. Prevedeno na jezik fizike, astrolog tvrdi: "Postoji sila kojom zvezde i planete deluju na ljude."

Dobro, gospodo, a koja je to sila?

Fizika nas uči da u prirodi postoje svega četiri sile: sila slabe i jake interakcije, elektromagnetna i gravitaciona sila. Prve dve sile deluju isključivo u domenu atomskog jezgra, na rastojanjima koja su milionima puta manja od jednog milimetra. Koristeći čak i superosetljive instrumente, nemoguće je detektovati dejstvo ove dve sile na makroskopskim rastojanjima bliskim ljudskim čulima. Samim tim, krajnje je neverovatno da planete deluju na ljudske sudbine preko nepojmljivo velikih rastojanja posredstvom slabe ili jake nuklearne sile.

 

GRAVITACIONA I MAGNETNA SILA

Treći kandidat je gravitacija, sila koja je odavno i podrobno izučena. Još je Njutn utvrdio da je sila kojom se dva tela privlače proporcionalna njihovoj masi, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja. Uzmimo, na primer, Mesec i Jupiter. Jupiter je 25.000 puta masivniji od Meseca, ali je i 1500 puta dalji. Uz malo elementarne matematike lako ćete sračunati da je gravitacioni uticaj Meseca neuporedivo jači od uticaja Jupitera. Štaviše, Mesec je "jači" nego sve ostale planete zajedno. Drugim rečima, ako je gravitacija ta sila koja prenosi uticaj nebeskih tela na ljude, onda bi u tumačenju svakog horoskopa Mesec morao da ima dominantan uticaj, dok bi planete imale sasvim efemernu ulogu. Pa ipak, nijedna astrološka škola ne daje takav primat Mesecu.

Evo još jednog primera: posmatrajmo tek rođenu bebu, recimo mog Luku od pre osamnaest godina, i uporedimo gravitacioni uticaj Plutona (masa 1,3 x 1022 kilograma, rastojanje 6 milijardi kilometara) sa gravitacionim uticajem njegove omiljene babice Ljilje, koja ima otprilike 70kg i drži mog Luku na rastojanju od oko pola metra. Verovali ili ne (ako ne verujete, kalkulator u ruke), gravitacioni uticaj babice Ljilje na Luku je 780.000 puta jači od uticaja Plutona. Pa ipak, u Lukinoj natalnoj karti nijedan astrolog neće nacrtati Ljilju umesto Plutona.

I tako smo stigli do neoborivog zaključka da astrolozi ignorišu gravitacionu silu. Ostaje nam još poslednja, elektromagnetna sila. I ova sila deluje slično gravitacionoj, s tim što ulogu mase igra naelektrisanje. Osnovne gradivne čestice materije, protoni i elektroni, jesu naelektrisane, ali njihova naelektrisanja su suprotnog znaka, tako da se ove čestice privlače. Na jednoj gomili materije obično imamo istu količinu pozitivnog i negativnog naelektrisanja tako da su sve planete i zvezde u zbiru električno neutralne. "OK", kaže astrolog, "priznajem da planete nisu naelektrisane, ali činjenica je da planete imaju magnetna polja. Jupiterovo magnetno polje, recimo, ima snagu koja nezaštićenog čoveka može da ubije u roku od nekoliko sekundi."

Da, to je istina. Mnoge planete poseduju magnetno polje, ali istraživanja su pokazala da se njihovo dejstvo oseća isključivo u neposrednoj blizini matične planete. Dejstvo Jupiterovog magnetnog polja na zemaljske objekte zanemarljivije je od gravitacionog uticaja babice Ljilje, koju astrologija i onako ignoriše. Jedini izvor naelektrisanja koji može da ima opipljiv uticaj na ovdašnje prilike jeste Sunce. Naša zvezda generiše neprekidan tok naelektrisanih čestica, takozvani "sunčev vetar" promenljivog intenziteta, koji u izuzetnim okolnostima, obično nakon velikih erupcija na Suncu, može da izazove vrlo konkretnu štetu. Smatra se da je jedan takav događaj iz 1989. doveo do nestanka električne energije u čitavom Kvebeku, a nije retka ni vest da je nalet sunčevog vetra izazvao otkaz nekog od telekomunikacionih satelita.

Dakle, ako se uhvatimo za poslednju slamku i ustvrdimo da nebeska tela utiču na nas preko elektromagnetne sile, horoskop bi imao samo jedan značajan element – Sunce, dok bi sve ostale planete, kao nebitne, ispale sa natalne karte. Međutim, astrolozi ne misle tako: uticaj planeta jednako je bitan kao i uticaj Sunca.

 

NEKA PETA SILA

Hmmm, izgleda da nam je ponestalo prirodnih sila. Astrološki uticaji očigledno se ne prenose nijednom od četiri poznate sile. Ostaje da smelo ustvrdimo kako je u pitanju nešto peto – nešto što fizika ne poznaje, ali astrologija uzima kao svoj fundament. Kakva bi ta peta sila morala da bude? Vrlo egzotična, bez sumnje.

Pre svega, astrolozi svakoj od planeta daju manje-više identičnu ili bar uporedivu "težinu". Sve planete su nekako jednako važne. Astrolog implicitno tvrdi da nama najbliža planeta, Venera, utiče na nas koliko i Pluton, stotinak puta udaljeniji i šest puta manji. Drugim rečima, ta misteriozna, peta astrološka sila ne zavisi ni od mase, ni od naelektrisanja, ni od rastojanja, iako je naše čitavo dosadašnje iskustvo sasvim suprotno.

Opet, šta ćemo sa činjenicom da su astronomi u poslednjih nekoliko godina otkrili na stotine planeta koje ne kruže oko Sunca već oko drugih zvezda. Ako astrološka sila ne zavisi od rastojanja, zašto astrolozi ne uzmu u obzir i ekstrasolarne planete? Mi smo, zapravo, tek počeli da otkrivamo ovakve planete i njihov ukupan broj sigurno je veći od broja zvezda u kosmosu. Ako rastojanje i masa nisu bitni, zašto astrolozi sve ove planete ne uzmu u obzir, s obzirom na to da je njihov ukupni uticaj sigurno veći od uticaja devet solarnih planeta? Astrolozi sad mogu da kažu kako je astrološko dejstvo planeta ograničeno na okolinu matične zvezde, ali time sami sebi "skaču u usta": rastojanje koje je do maločas bilo nebitno, sad odjednom počinje da biva presudno.

Da bi neki sistem činjenica bio priznat kao legitimna nauka, neophodno je da bude logički konzistentan i celovit. Astrologija nije nauka jer od koje god premise da krenete, naletite na paradoks: astrološka dejstva ne mogu se objasniti prirodnim silama, a kada pokušate da ih objasnite nečim "natprirodnim", naletite na nepremostive logičke probleme, pri čemu se moguća objašnjenja mrse kao špageti.

Astrology sucks, dabome. Pa opet, horoskopske rubrike u novinama i dalje su među najčitanijim, možda ih jedino sportske stranice prevazilaze u popularnosti. Zašto? Zato što astrolozi vešto izbegavaju da daju suviše precizna predviđanja! Recimo, astrolog vam predvidi "manji novčani dobitak". To može da bude i dinar koji ste spazili na ulici, dva dinara koja vam je kasirka oprostila u prodavnici, desetodinarka koja vam je ispala iz pantalona dok ste ih gurali u mašinu za veš, sitan dobitak na kladionici… Šansa da vam se zaista dogodi bar jedna takva situacija u narednih dan-dva (koliko horoskop obično traje) prilično je velika.

A šta tek reći za horoskop koji vam u odeljku "zdravlje" kaže "manji bolovi u leđima"? Ima li čoveka dovoljno odraslog da čita horoskop a da ga bar jednom dnevno nešto ne pecne u leđima, da mu ne sevne koleno ili ga ne zaboli glava? Nijedan astrolog ne bi se usudio da napiše: "zdravlje vam je tuberkuloza, na poslu vas čeka otkaz, a u privatnom životu razvod braka" jer su takve prognoze suviše konkretne i lako proverljive.

Ipak, tipičan astrolog beži od preciznih predviđanja kao đavo od krsta. On se usuđuje da daje precizna predviđanja isključivo na dug rok, bar na godinu-dve ("Amerika će propasti do 2010. godine"), verovatno zato što se nakon nekoliko godina više niko neće sećati šta je dotični "šaman" predskazao. I tako dolazimo do još jednog paradoksa astrologije: previđanja koja se odnose na neposrednu budućnost uvek su uopštena, maglovita i podložna različitim interpretacijama, dok su ona koja se odnose na daleku budućnost neuporedivo preciznija.

Astrologija nije čak ni interno konzistentna tvorevina. Predviđanja koja astrolozi daju često su dijametralno suprotna, iako svi oni polaze od identičnih ulaznih podataka (položaji nebeskih tela isti su za sve). Gledajući svoj današnji horoskop na nekoliko mesta, utvrdio sam da se nalazim "na pragu velikog poslovnog uspeha" i da me čeka "postepen napredak u karijeri", iako imam "konstantne probleme sa kolegama", "potencijalne komplikacije" i "manji sukob s direktorom". Aman, to je mnogo događaja za samo jedan radni dan!

 

NENSI I DONALD REGAN

I pored toga, nauka je u više navrata davala fer šanse astrologiji da se dokaže. Neke ključne premise astrologije su i detaljno ispitane. Recimo, natalna karta. Prema astrolozima, dve bebe rođene u istom porodilištu u razmaku od svega nekoliko sekundi (tzv. "vremenski blizanci") trebalo bi da imaju identičnu natalnu kartu, a samim tim i slične (takoreći identične) karaktere i sudbine. Najobimnije naučno istraživanje ovog temeljnog astrološkog postulata izvršili su Džefri Din, naučnik iz Perta i Ivan Keli, psiholog sa univerziteta u Saskačevanu. Kao osnov za posmatranje uzeto je oko 1000 parova vremenskih blizanaca rođenih u Londonu tokom 1958. godine. Razvoj ovih "blizanaca" praćen je u regularnim vremenskim intervalima, pri čemu je za svaku osobu evidentirano više od stotinu različitih karakteristika uključujući zanimanje, bračno stanje, nivo stresa, agresivnost, koeficijent inteligencije, umetničke, sportske i matematičke sposobnosti. Nakon višedecenijskog istraživanja i upoređivanja svih evidentiranih karakteristika pokazalo se da sličnost koju predskazuje astrologija nije moguće pronaći u stvarnosti. Ljudi se rode u isto vreme i na istom mestu, pa ipak imaju drugačije naravi i potpuno različite životne priče.

Moram da ponovim: astrologija je laž. Međutim, astrološka laž nije bezazlena, kao što se to nekom možda čini. Pre svega, astrologija je veliki biznis. Samo u Americi ona obrne nekoliko stotina miliona dolara godišnje. Neko bi možda mogao da stavi primedbu: "Ok, ali horoskop je barem zabavan, kakva šteta od malo razonode?" Horoskop je zabavan koliko i bilo koja druga kapitalna izmišljotina skrpljena od nepotkrepljenih tvrdnji i plasirana kao istina. Novine koje uopšte nemaju naučnu ili tehničku rubriku, baš one koje se zaklinju u tačnost informacija, i dalje štampaju horoskope. Država proganja nadrilekare, kostolomce i travare koji čajevima leče najteže bolesti, potiskuje pornografiju u duboku noć, ali i dalje toleriše emitovanje astroloških emisija u udarnim večernjim satima i dozvoljava otvaranje astroloških "savetovališta" i "agencija".

Svi ti horoskopski servisi po novinama i internet sajtovima zapravo su tek mamac za nešto mnogo ozbiljnije: ozbiljne "astrološke usluge", koje se kupuju od "diplomiranih astrologa", "šamana", šabana, belih i crnih "magova" po raznoraznim adaptiranim šupama, privatnim stanovima i budžacima, gde vam se za tvrd evro detaljno tumači vaša budućnost i pružaju "saveti" kako da izbegnete "opasnosti" koje su tu, odmah iza ćoška. Koliko je samo veza propalo jer je astrolog utvrdio da se "blizanac" i "devica" nikako ne slažu, koliko je samo "strelaca" imalo nezaslužen uspeh kod žena samo zato što vlada fama da su "strelci veliki ljubavnici", koliko je ljudi promenilo svoj način života jer im je astrolog rekao da ih "vreba smrtna opasnost u narednih pet godina"? Još je strašnije kada se za astrolozima povode ljudi koji imaju istinsku moć. Nensi Regan, nekada prva dama Amerike, konsultovala je astrologe kako bi odabrala pravo vreme za važne međudržavne sastanke. Njen muž, Ronald Regan, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nije imao ništa protiv. Najmoćniji čovek na svetu organizovao je svoj rokovnik u skladu sa savetima astrologa!

Jedina ambicija koju astrolog ima jeste da svoje kritičko mišljenje, zdrav razum i normalan pogled na život zamenite njegovim šarlatanskim konstatacijama i predikcijama. Kao i svaki šarlatan, astrolog zarađuje pare isključivo zahvaljujući činjenici da se ljudska glupost i praznoverica ne mogu iskoreniti. Verovanje u astrologiju počinje kecom iz fizike i matematike, bežanjem sa časova i mantranjem uz soc od kafe. Jednom debilizovan, čovek završava s rupom u glavi, nesposoban da sam pronađe odgovor na bilo koje važno pitanje. Možda je istina da astrologija ima svoje mesto u istoriji nauke, pre svega astronomije, ali kako kaže već pomenuti Ivan Keli, "to ne znači da astrologija treba da bude i deo naše budućnosti".


Preneto iz magazina Vreme
Obrada: Akuzativ, 01.02.2021.

  • Published in UGAO

Govorite li zajednički?

O NACIJI, NACIONALIZMU I JEZIKU
Dr Ranko Bugarski

Prema savremenom shvatanju nacija je složena politička zajednica novog tipa, formirana tokom poslednja dva stoleća kroz procese modernizacije i integracije građanskog društva, koji su uslovili rađanje i oblikovanje nacionalne svesti kod pojedinih naroda. Uz to je nacija zamišljena zajednica, pošto niko ne može lično da poznaje ogromnu većinu njenih pripadnika, niti je pak čuo za njih (Anderson 1991), i to zamišljena kao ograničena (na njenim granicama počinju druge nacije), suverena (bar kao težnja iako ne uvek realizovana) i stara (mitska starina je ključni atribut svake nacije koja drži do sebe). U stvarnosti, međutim, nacije nisu starije od nekih 200 godina, pa se i po tome bitno razlikuju od naroda, kao etnički zasnovane kategorije, a mešanje nacije sa narodom otvara put za svakovrsne manipulacije (kao kad se tvrdi da su Srbi nacija od Svetog Save).

  • Published in UGAO

Ljudi koji udobno žive na nesreći onih kojima pomažu

Za samo koju sekundu ili dvije iz postkomunističkih šipražja, poput šume koja hoda, izaći će neki posve drugi ljudi, ovjenčani doktoratima snažnih naslova Understanding Past - Looking Ahead. Bit će to djeca Tomasa i Tereze, koji su se vratili u Čehoslovačku da bi tamo poginuli, da bi poginuli zato što su se vratili, jer povratak je smrt, a ostanak je poraz...

Predrag Matvejević: KALAMOVI

In Memoriam: Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobar 1932. – Zagreb, 2. februar 2017.)
U Mostaru završio osnovnu i srednju školu. Studije romanistike započeo je u Sarajevu, a završio u Zagrebu. Na univerzitetu "Sorbona" doktorirao je komparativnu književnost i estetiku 1967. Do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, a između 1991. i 1994. godine predaje slavensku književnost na Nouvelle Sorbonne, a od 1994. do 2007. srpsku i hrvatsku književnost i srpskohrvatski jezik na Rimskom sveučilištu La Sapienza.
Bio je humanista, kosmopolita, poliglota i aktivista. Matvejević je primio počasne doktorate u Francuskoj, BiH, Italiji. Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu.
Matvejević je rođen u Mostaru 1932. od oca Rusa, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, i majke Hrvatice iz BiH.

Kapitalisti naprijed, fašisti stoj?!

Što je to tako iritantno u današnjoj institucionaliziranoj borbi protiv fašizma? Toliko toga da je teško odlučiti se odakle početi kritiku. No kao što reče kineski mudrac Sun Ce: ‘Kada je neprijatelj sa svih strana, svaki udarac je dobar!’

Crnotalasna transgresija kao nedovršen projekat

Čemu „crni talas” u 21. veku?

Zarad čega se valja osvrnuti na tzv. „crni talas” danas, kada ništa nije ostalo ni od politike koju je on predstavljao, ni od politike kojoj se suprostavljao, ni od države u kojoj je nastao?

Autor: Nikola Jovanović, Filmske radosti

Ova načelna primedba, iako delom tačna i primerena, mora biti odbačena zbog jedne veoma važne činjenice. Naime, „crni talas” nije bio tek obična etapa domaće kinematografije, tričava karika u tom velikom lancu. Crni talas je bio deo jednog veoma značajnog događaja i u političkom i u kreativnom smislu (možda je ovo sinonimno, jer je prava politika uvek kreacija i obratno), pokreta šezdesetosmaškog, i u svojoj događajnoj suštini zaslužuje opsežnu rekonceptualizaciju. Konačno, kao deo velikog emancipatorskog događaja, mora se analizirati u svetlu vremena pre njegovog nastanka, u vremenu njegove aktualizacije i implikacija koje je kao takav proizveo, i vremenu nakon njega, kada se čini da ništa osim običnog praha i mrtvih slova na arhivskim proglasima nije ostalo od te autentične političke strane pokreta 1968. godine.

Mihail Bakunjin: Moć kvari i najbolje

Država nije ništa drugo do regulisane i sistematizovane dominacije i iskorišćavanja.

Pokušaćemo to pokazati ispitivanjem posledica upravljanja masama ljudi od strane manjine, na početku inteligentne i posvećene kao u, ako hoćete, idealnoj Državi, zasnovanoj na slobodnom ugovoru.

Raul Vanegem: Bolest preživljavanja

Kapitalizam je demistifikovano preživljavanje. Ako se imaju u vidu tehničke mogućnosti kojima raspolaže, uspelo mu je da siromaštvo svakodnevnog života učini nepodnošljivim. Preživljavanje je postalo ekonomisanje životom. Civilizacija kolektivnog preživljavanja tako uspešno umnožava mrtvo vreme pojedinačnih života da sile smrti prete da nadjačaju i sâmo kolektivno preživljavanje. Jedina nada leži u tome da se žudnja za uništenjem još uvek može preobratiti u žudnju za životom.

Erich Fromm: Nacionalizam je oblik rodoskvrnjenja, idolopoklonstva, ludila

Čovek, oslobođen tradicionalnih okova srednjovekovne zajednice, uplašen od nove slobode, koja ga pretvara u izolovani atom, beži u novo idolopoklonstvo krvi i zemlji, koga su najočitiji izrazi nacionalizam i rasizam. Uporedo sa progresivnim razvitkom, koji predstavlja mešanje pozitivnog aspekta i patrijarhalnog i matrijarhalnog duha, razvijali su se i negativni vidovi oba principa: obožavanje države pomešano sa idolopoklonstvom rasi ili naciji. Fašizam, nacizam i staljinizam su najdrastičnije manifestacije ovog mešanja obožavanja države i plemena, a oba principa su otelovljena u ličnosti »firera«.

AkuzatiV - Online magazin

Back to top