REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

Šta su nama popovi?

Popovi ubijaju lopatom. Popovi žive u pozlaćenim dvorovima. Popovi se voze u audijima. Znaju da se bog ne bi ljutio. Treba stići svuda.

Šta su nama popovi? Divni sveti ljudi. Lepo.

Popovi osveštavaju kazina, stranačke prostorije, tržne centre. Ujedinjenje novca i tamjana. Može.

Popovi su političari na binama. Izriču svoje zlokobne kletve. Popovi su ratni huškači, osveštavaju oružje, slikaju se s mitraljezima.

Šta su nama popovi? Glasnici duhovnosti i morala. Odlično.

Neki od njih su pedofili za koje ne važi sud. Zaštićena vrsta jer su ubedili lakomislene da iza njih stoji bog.

Popovi se kunu u nebesa, a sasvim se dobro snalaze na zemlji. Popovi su trgovci koji prodaju a ne plaćaju PDV. To je tako zemaljski.

Popovi duže pevaju na sahranama ako im se više plati. Tržišni princip, ole.

Šta su nama popovi?

Šta su nama popovi?

                                                                                                                                                                                             By Ratar

Ljubav u doba fiksnih telefona

Pošto sam sinoć bila potpuno izgubljena sa dva, u tom trenutku, neupotrebljiva telefona, usred Beograda odsečena od sveta, ko da mi neko obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se, istresirala, rešavala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan razmišljah, kako smo, bre, živeli bez mobilnih telefona, družili se, ljubavisali, spašavali iz nepredviđenih, smrtno opasnih situacija kakvom se meni činila sinoć moja…

Seks i moral

KADA SE KAŽE NEMORAL, NAJČEŠĆE SE MISLI NA NEPRIHVATLJIVO SEKSUALNO PONAŠANJE. IPAK, NA PITANJE ŠTA JE TO PRIHVATLJIVO, MALO KO ĆE DATI VALJANI ODGOVOR, NEOPTEREĆEN KULTUROLOŠKIM, VERSKIM, (MALO)GRAĐANSKIM I SLIČNIM PREDRASUDAMA

Igor Primorac je naučni savetnik u Centru za primenjenu filozofiju i etiku na Univerzitetu u Melburnu. U knjizi Etika i seks, koju je 1997. godine objavio ugledni izdavač Rutledž, a nedavno u okviru edicije "Primenjena etika" na srpskom jeziku Službeni glasnik, profesor Primorac govori o tome da li je seks namenjen rađanju dece, ili pripada (erotskoj) ljubavi, ili predstavlja osobeni "jezik tela" ili je, naprosto, izvor zadovoljstva. U zapadnoj kulturi, kao i drugde, te koncepcije jedna drugoj konkurišu. 

CVJEĆARNICA U KUĆI CVIJEĆA - Kako smo usvojili i živeli Alana Forda

Alan Ford, kultni strip koji je voljelo barem deset generacija pred sami kraj socijalizma. Voljen u matičnoj Italiji, življen u Jugoslaviji, kojoj su bile više nego drage replike poput one legendarne Broja Jedan: 'Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.' Jugoslavija je voljela 'svog' Alana Forda. Sjećate li se?

Kao čedo Magnusa i Maxa Bunkera Alan Ford je u matičnoj zemlji bio masovno popularan, ali samo u bivšoj Jugoslaviji, najviše u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, taj je strip postao dio kulturne baštine, sastavni dio našeg jezika i kulture. Zašto su zgode siromašnih i entuzijastičnih uposlenika disfunkcionalne cvjećarnice našle jedinstveni okvir upravo u Jugoslaviji?

Tajne farmaceutske mafije

Nakon pet godina istraživanja, zagrebačka internistica Lidija Gajski objavila je knjigu “Lijekovi ili priča o obmani”. To je prvi put da jedna hrvatska liječnica, koja poznaje sustav iznutra, otvoreno kritizira farmaceutsku industriju, razotkriva njihovu spregu s liječničkom strukom i manipulacije kliničkim ispitivanjima lijekova, sve u službi povećanja profita. Zbog podataka koje je iznijela u knjizi dospjela je na “crnu listu”, jedva je pronašla izdavača i recenzenta, a podrška liječničke struke potpuno je izostala.

Jesu li lijekovi spas za bolesne ili je riječ o najobičnijoj prijevari iza koje stoji interes jakog lobija farmaceutske industrije i liječnika, razgovaramo s dr. Gajski, koja kaže da je nastupilo “medicinsko ludilo“.

SKICE: Zoran Predin

Njegov Maribor je ,,tak fejst nor". Tamo je rođen 1958. godine. Posle povrede u srednjoj školi nije se više mogao baviti košarkom pa je, kako je rekao u jednom intervjuu, ostao bez smisla života. Vrlo brzo ga je opet pronašao, kad je na moru opazio koliko uspeha imaju tipovi s gitarama. Od tada se počinje aktivnije baviti  muzikom, a danas je iza njega značajna karijera tekstopisca, pevača i muzičara. Okušao se i u sferi književnosti. Nedavno je izašla njegova knjiga ,,Druga žena u haremu”. Za sebe kaže da je ,,nekada bio najtalentiranija ljenčuga”, a da je danas ,,neumorni radnik". O tome svedoči i činjenica da je u poslednje dve decenije skoro svake godine izdavao album, često sa sasvim različitim muzičarima i u drugačijim žanrovima. Njegova najpoznatija grupa je svakako Lačni Franz, a posle nje osnivao je bendove zanimljivih naziva: Ambasadorji užitka, Orkester Adijo pamet, The Gypsy Swing Band, Cover Lover. Tokom karijere prošetao se kroz razne vrste muzike, rokenrol, swing ("gipsy swing"), etno, šansona... 

Uplati mi 500 dinara na ovaj broj

Jesam li izneverio bližnjeg ili sam pak ispoljio zavidnu svest da je svet pun prevaranata te zadao udarac bežičnom kamčenju novca koje je tek u povoju

Dobijem sinoć SMS od nepoznatog pošiljaoca, možda i od poznatog, ali čije ime nemam u imeniku mog centralnog mobilnog (dobio sam još dva službena koje još nikako da pustim u svečani opticaj): Uplati mi dopunu od 500 dinara na ovaj broj, pa ću ti ja dati pare, nemam ovde gde da dopunim, a hitno mi treba...

Ako ste raznosač reklamnog materijala, lopov, obijač, ako hoćete da se ugrejete u nekoj pristojnijoj zgradi, koja naravno ima interfon, pritisnite sedam-osam dugmića, odazvaće vam se troje ili četvoro stanara, iznenadićete se koliko je ukućana očekivano u svako doba dana, recite "ja sam" i neko će vam već otvoriti, tako i ovo stvorenje koje od mene ište 500 dinara...

Da­vid Al­ba­ha­ri: Snovi

Tanana je linija koja razdvaja svet jave od sveta sna. Većina ljudi je i ne primećuje, nego se prepušta svojim unutrašnjim časovnicima: kada otvore oči, budni su; kada ih zatvore, vreme je za snove. Kažu da svi, kad zaspimo, stalno sanjamo, samo što neki pamte snove, dok ih drugi zaborave još pre nego što razmaknu trepavice. Kažu, takođe, da nam Bog, ukoliko poželi da se obrati nekom od nas, govori dok sanjamo, jer da se pojavi na javi, sagoreli bismo od njegovog sjaja i lepote. 

  • Published in UGAO

Kongres budala

Nemа budаle kojа znа dа je budаlа, jer dа znа ne bio budаlа. Nije lаko rаzumeti budаlu, pošto su budаle zа rаzumevаnje budаlа odredile isključivo budаle.

Dа bi ostvаrile svoj uticаj u društvu i imаle monopol nа glаvne društvene tokove, budаle su odlučile dа se orgаnizuju. Pokаzаlo se dа to nije lаko. Orgаnizаcijа osnivаčkog kongresа budаlа išlа je jаko teško jer je, zа početаk, nа isto mesto trebаlo dovesti nаjznаčаjnije ovdаšnje budаle, predstаvnike budаlа iz rаsejаnjа i dijаspore, kаo i nаše budаle koje su člаnovi аkаdemijа budаlаstih nаukа i umetnosti u svetskim metropolаmа.

FROMM: Sebičnost i/ili ljubav prema sebi

Moderno društvo prožeto je tabuom na sebičnost. Uče nas da je grešno biti sebičan, a moralno voleti druge. Ta je doktrina u flagrantom protivrečju s praksom modernog društva koje se drži stanovišta da je najsnažniji i najlegitimniji poriv u čoveku sebičnost i da pojedinac najviše doprinosi opštem dobru ako sledi taj imperativ. Međutim, i doktrina koja sebičnost proglašava za vrhunsko zlo, a ljubav za druge najvećom vrlinom još uvek je snažna. Sebičnost se ovde upotrebljava gotovo kao sinonim za ljubav prema samom sebi. Alternativa glasi: ili voleti druge druge, što je vrlina ili voleti sebi, što je greh (...)

AkuzatiV - Online magazin

Back to top