Nirvana

Mi dаnаs ne znаmo NIŠTA. Amnezijа je potpunа. I pre nego otvorimo ustа, sve neiskаzаno, već nemа smislа. Mucаmo, zаpinjemo, posrćemo. Srećom, niko nаs ne slušа. Nikome ne trebа tа nаšа misаo. Nikome ne trebаmo mi. Niko ne trebа nаmа. Slobodni smo.

Mi dаnаs nemаmo NIŠTA. Pljаčkа je potpunа. Hteli bi,ipаk,dа dohvаtimo nešto svoje. Pružаmo ruke, аli, stvаri se rаstаpаju, rаstvаrаju i nestаju. Čаk i zemljа, izmiče nаm ispod nogu. Sve je njihovo. Ništа nije nаše. Slobodni smo.

Read more...

Čitulja za Strahinju Nenadića

Tog jutra, kao i svakog prethodnog u poslednjih pet, deset, ili možda petnaest godina, nije se sećao, a nije mu bilo ni važno, Strahinja Nenadić se probudio tačno u sedam i petnaest, počešao međunožje, protegao se zadovoljno, hitro ustao, razmrdao vrat, uradio dvadeset sklekova, a kada je otišao na pišanje, primetio je u ogledalu čudnu promenu na svojoj glavi, naime njegova kosa postala je zelena. Šta da se radi, ravnodušno pomisli Strahinja, kao da je tu nešto važno da li je glava zelena ili žuta, uostalom neko je sigurno hteo da ispadne ovako, šta ja tu mogu, izgovori poluglasno, sebi u bradu, sa kojom je bogu hvala sve još uvek bilo u najboljem redu.

Read more...

Ljubi dalekog tuđeg

Šta predstavlja altruizam danas? Istinski vid moralnosti, ljudskosti, solidarnosti i požrtvovanja?  

Altruizam je, po Kontovoj uzrečici "vivre pour autrui” (živeti za drugoga), uopšteno shvatan kao delovanje usmereno ka unapređivanju i pomaganju dobrobiti drugog. U svetu gde je sve podložno manipulaciji ni altruizam nije izuzet, pa neki, naoko altruistički postupci, često nisu ništa drugo do kalkulacija, licemerje ili poza.

Read more...

SKICE: Joe Strummer

Džo Stramer (Joe Strummer) je između 21. avgusta 1952. i 22. decembra 2002. godine, uspeo "stići" da bude radnik, muzičar, pevač i tekstopisac, glumac, društveno angažovana javna ličnost, neko ko je obeležio modernu urbanu kulturu, posebno britanskog/evropskog podneblja. Bio je frontmen bendova 101ers (naziv soba za mučenje u Orvelovom romanu "1984"), Kleš (The Clash) i Meskaleros (The Mescaleros), kao i privremeni član benda Pougs (The Pogues). Svojom muzikom i društvenim angažmanom Stramer je izvršio veliki uticaj na rok muziku, posebno na pank, čiji je jedan od simbola i najznačajnijih imena.

Read more...

Mrtve mržnje

Imam prijatelja na zapadu. Novog. I ime mu je Zapad. Danima se razmenjujemo nekim polovičnim porukama putem društvenih mreža. I ide nam, nekad se razumemo, nekada ne (češće ovo drugo). Nije u pitanju pravo nerazumevanje. Razumemo se mi odlično, ali su nam namere nekako drugačije. Njegova je namera prosta – da bude kao pre. Moja je namera da nam konačno nekako bude.

Read more...

She

Beše to pre jedno pola decenije, vraćala sam se se kući, tek nedugo sam radila na prvom ozbiljnom poslu. Zaposlila sam se u struci i moji su bili srećni, ja i ne baš. Menjala sam prevoz na Trgu Republike jer me i tog dana mrzelo da se spustim nizbrdo do reke pešaka. Znam da sam ugrabila mesto na klupi i osećala se kao da sam parkirala na mestu za invalide. Ali, svakome je svoj umor vazda bio najveći. 

Bližila se jesen i ponavljala sam u sebi omiljenu tužnu  rečenicu: ,,Vreme je na izmetu”. Imam te neke rečenice kojima se obraćam sebi. Recimo, kada bi naišao autobus najčešće bih rekla: ,,Hajde, Maro, valja nam putovati!”

Read more...

Rukavica Dore Maar

Zahvaljujući poznanstvu sa francuskim pesnikom Polom Elijarom i odličnom poznavanju španskog jezika, francuska umetnica-slikar, poeta i fotograf, Dora Maar (Henriette Theodora Marković), 1936. godine na terasi Café les Deux Magots u Parizu, upoznaje španskog slikara Pabla Pikasa. Poznanstvo sa Pikasom će joj potpuno promeniti život, i kao ženi i kao umetnici. Dora Maar je toga dana za samo nekoliko trenutaka osvojila Pikasa. Ona je navodno, iz svoje torbe, izvadila nož i počela da ga zabada između prstiju, dok su joj na rukama bile rukavice. Dora se povredila oštricom noža, a njena rukavica je ubrzo bila pokrivena crvenim mrljama od krvi. Pikaso je bio iznenađen, ali i oduševljen tim prizorom, te je zamolio Doru da mu pokloni svoju krvavu rukavicu, koju je kasnije čuvao u svom ateljeu.

Read more...

Srećni i (ne)ostvareni

Nemam ništa protiv lakih autoanaliza sa prijateljima uz kafu, pa sam često žrtva pitanja o ličnoj ostvarenosti. Najčešće ništa ne odgovorim, jer kad god sam pokušala nekome objasniti svoje stavove o ostvarenosti, našla bih se u problemu. Imam među prijateljima i onih koji vole da mi skrenu pažnju na to da se retko smejem, te da sam iz tog razloga, evidentno, nezadovoljna nečim. Jedini prihvatljiv odgovor (koji bi pokrenuo onaj mali zlobni, ali često vrlo slatki thrill) mojim dušebrižnicima, bi bio da ispovedim da nisam sretna u braku i to ne iz nekih objektivnih razloga. Nego, npr. da kazem: „nema više hemije“. Ili da sam „hemiju“ našla na nekom drugom mestu. Tragači za ostvarenošću, „hemijom“ i thrill-om bi tada bili zadovoljeni. I sigurno bi imali šta da mi savetuju, podele neko tuđe iskustvo i obraduju me priručnikom za samopomoć. Ali, razumem to. Život bez „hemije“ i inspiracije je grozan. Ali je takav. Dugotrajni i učestali thrill-ovi mogu se održavati jedino uz malo hemije spolja. 

Read more...

INTERVJU: Dragi Šestić, Mostar Sevdah Reunion

Dragi Šestić, producent i idejni tvorac projekta MOSTAR SEVDAH REUNION, u intervjuu za AKUZATIV o saradnji sa Šabanom Bajramovićem, Ljiljanom Petrović-Buttler, Luisom, o novom albumu Mostar Sevdah Reuniona, o predratnom i posleratnom Mostaru, etno muzici, Zvonku Bogdanu...

AKUZATIV: Dobar deo Vašeg rada vezan je za tzv. etno-muziku, posebno za sevdah. Šta je to što Vas toliko fascinira u toj muzici i od kad je istraživanje te muzike i njeno prezentovanje postalo Vaša preokupacija?

Dragi Šestić: Koliko god sam, kao cijela moja generacija, odrastao na rokenrolu, sevdalinka  je uvijek, nekako, bila tu pored mene. Htio - ne htio, te su se pjesme često pojavljivale na radio i TV stanicama u bivšoj Jugoslaviji i samim tim su ulazile u uši - bili toga svjesni ili ne. Baš kao i mnoge starogradske, makedonske, dalmatinske, srbijanske, itd… sve su te pjesme bile dio odrastanja i koliko god sam ih u mladosti negirao vremenom sam se počeo u njih zaljubljivati. 

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top