Fernando Pesoa: ODLAGANJE

Prekosutra, da samo prekosutra…
Sutra ću početi da mislim na prekosutra.
To je jedina mogućnost: danas nikako ne…
Ne, danas ništa; ne mogu danas.
Zamršena upornost moje objektivne subjektivnosti,
san moga stvarnog života, umetnut,
iznemoglost prerana i beskrajna,
iznemoglost sveta da se uđe u tramvaj.
Ta vrsta duše…
Samo prekosutra…
Danas bih hteo da se pripremim,
hteo bih da se pripremim, kako bih sutra mogao misliti
na idući dan…

On je presudan.
Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove,
Sutra je dan planova.
Sutra ću sesti za stol da osvojim svet;
ali svet ću osvojiti tek prekosutra…
Imam želju da zaplačem,
imam želju da zaplačem naglo, iznutra…
Ne, ne pokušavajte saznati ništa više,
to je tajna i neću govoriti.

Samo prekosutra…
Kad sam bio dete, cele sedmice sam se radovao nedeljnom cirkusu.
Danas me raduje samo nedeljni cirkus od cele sedmice
mog detinjstva.

Prekosutra bit ću drugi.
Moj život će trijumfovati…
Sve moje sposobnosti inteligentna, odgojena i praktična čoveka
biti će dekretom sabrane,
ali sutrašnjim dekretom.
Danas hoću da spavam, a sutra ću sve urediti…

Za danas, ima li kakva predstava, koja bi obnovila moje
detinjstvo?
Pa čak i da sutra kupim ulaznicu,
jer tek prekosutra će biti dobra predstava…
Ne ranije…
Prekosutra ću se latiti poslova, koje ću sutra proučiti.
Prekosutra ću konačno biti ono što danas nikako ne mogu biti.
Samo prekosutra.
Pospan sam kao izgubljen pas na hladnoći.
Veoma sam pospan.
Sutra ću ti reći reči, ili prekosutra,
Da, možda jedino prekosutra…

Budućnost…
Da, budućnost…


Fernando Pesoa (1888-1935)
(Álvaro de Campos, ''Poezija Alvara de Kampuša'' / ''Poesias de Álvaro de Campos'')
 

Detaljnije...

Dva i po ministra

Onda kada je predsednik premijerove PR službe, Dragan J. Vučićević, obznanio publikumu da premijer Vučić ima muda, niko nije ni slutio kakvi semantički potencijali se kriju iza te potentne naslovne stranice. Premijerov službeni glasnik i golub-pismonoša kočijaškog vokabulara, samorazumljivo, nije uviđao kakvi se subverzivni momenti kriju u toj  „značenjskoj šumi” - takoreći, Vučićević od šume nije video dva ministarska stabla (ili debla) koje stoje „postojano kano klisurine”.

Detaljnije...

Esad Bajtal: ZAŠTO GRAĐANSKA HRABROST?

Šta je dobro, pitate?
Dobro je biti hrabar!
F. Nietzsche

Zašto hrabrost? Zato što se, bježeći od uznemiravajućih promjena, svako ideološki etablirano društvo nastoji zaštititi koliko refleksnom, toliko i promišljenom instrumentalizacijom ljudskog straha. U tu svrhu ovladalo je brojnim tehnikama psihološkog presinga kao što su: prokazivanje i moralno diskreditiranje neistomišljenika, njihovo ucjenjivanje, zatvaranje, kažnjavnje, ekskomuniciranje, otpuštanje s posla... itd.
Detaljnije...

Šta bi danas o nama mislio Džordž Orvel

Mediji sve više funkcionišu kao ogromne mašine za proizvodnju i preradu događaja

Piše: Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka

Nekada su ljudi bili gladni informacija. Danas smo njima prezasićeni, pa se postavlja pitanje o prirodi, suštini i sadržaju informacija u svetu koji se pretvara u globalni tabloid. Iz sfera informisanja-obrazovanja-socijalizacije građana težište se pomera u sfere jeftine, isprazne zabave ili infotenmenta (informacija u oblandi zabave). U studiji „Storiteling ili pričam ti priču“, Kristijan Salmon govori o narastanju tzv. narativnog novinarstva i otkriva moć priča u konstruisanju stvarnosti.

Detaljnije...

Tolerancija: Od podnošenja do ponošenja

Nedavno je u Beogradu završen prvi Festival tolerancije, jedna u nizu manifestacija u okviru kulturnog projekta kojim reči tolerancija na Balkanu nastoji da se udahne svežina i ulije novi sadržaj. Pored toga, i uprkos činjenici da se retko dešava da prođe duži vremenski period u toku kojeg ne dobijemo povoda da se zapitamo o tolerantnosti našeg društva, reč tolerancija teško da može biti označena kao reč nedelje ili meseca, budući da se radi o uvek aktuelnom pojmu, ideji, principu, koji čovečanstvo nosi sa sobom, razvija ga i unapređuje još od osvita modernog doba.

Detaljnije...

SVI SMO MI OLIVER TVIST

Priča o napadu na Rašu Popova, izuzetnog čoveka i pisca (i) za decu, podigla je javnost države Srbije na karakteristične kratke noge, iscedila kapljice empatije iz tranzicijske suve drenovine, i na površinu našeg društveno-političkog mrtvomorja, makar na kratko, izbacilo nekoliko nemerljivo važnih pitanja – o Deci, o Državi, o Društvu.

U tmurno londonsko predvečerje, ustajala gradska kiša dobovala je po mrkim krovovima iz kojih su virili čađavi dimnjaci kao sveže pečurke, dok je niz granitom poštropanu kaldrmu klackao Čarls Dikens. Rasejano - sporo, ali bezbrižno - hodao je slavni pisac pokraj teških, ugljem natovarenih zaprežnih kola, probijajući se kroz gustu maglu, kada su ga kod Covent Gardena zaskočila, ni manje ni više – braća Tvist.

Detaljnije...

Predrag Matvejević: JUGOSLAVENSKA IDEJA

Postoji jugoslavenstvo koje ne mora biti ni državnost ni nacionalnost, koje ne zaboravlja i ne briše zajednički dio prošlosti i povijesti u kojima su naraštaji dijelili ideje i ideale, nade i zablude, oduševljenja i razočaranja.

Jugoslavenska ideja bila je nekoć Južnim Slavenima putokaz u povijesti, ponekad i luč koja je sjala u tami. Rađala se, razvijala i propadala na različite načine, kao kulturna, politička ili državotvorna ideja. Nosila je u sebi nadu da ćemo zajedno biti slobodniji, samostalniji i jači nego što smo bili pod tuđinom. Raspad Jugoslavije, način na koji se odigrao i posljedice koje je ostavio, potisnuo je tu ideju na rub prošlosti.

Detaljnije...

Ne pravi sebi idola osim...

Idol ima obožavaoce, uzor poštovaoce. O"bož"avanje, to jest odnos prema "božjem" je simptom nižeg stepena razvoja svesti, i nije etimološka slučajnost da je taj pojam na taj način zaživeo i u popularnoj kulturi. Odnosno, iz tradicionalne civilizacije on je prenet u modernu i izražava isti psihološki odnos. Jer, odnos prema uzoru je racionalan i kritički, dok je prema idolu iracionalan i detinji. Potreba društva za idolima je samo produžavanje infantilne, nerazvijene svesti u život i iskustveni svet odraslih, "zrelih" građana.

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top