REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

Joseph Brodsky: KAKO ČITATI KNJIGU?

Da bi se razvio dobar ukus u književnosti – treba čitati poeziju! Budući najvišom formom ljudskog načina izražavanja, poezija nije samo najsažetiji, već i najkondenzovaniji način prenošenja čovekovog iskustva.

Emma Goldman: LJUBOMORA - UZROCI I MOGUĆI LEK

Jaka zaštita od vulgarnosti ljubomore je saznanje da muškarac i žena nisu jedno telo i duša. Oni su dva ljudska bića, različitih temperamenata, osećanja i emocija. Svako od njih je mali kosmos za sebe, zadubljen u svoje misli i ideje. Sjajno i poetično je ako se ova dva sveta nađu u slobodi i ravnopravnosti.

Duševne patnje i bol ne može izbeći niko ko ima osvešćen unutrašnji život. Tuga, a često i očaj, zbog takozvanog večnog uklapanja stvari, su najuporniji saputnici naših života. Oni nas ne pogađaju dolazeći spolja, kroz zla dela izuzetno zlih ljudi. Uslovljeni su samim našim bićem, a povezani su hiljadama nežnih i grubih niti sa našim postojanjem.

One su pomjerale granice znanja

PET SLAVNIH MATEMATIČARKI
Hipatija iz Aleksandrije, Sonja (Sofija) Kovaljevska, Marie-Sophie Germain, Amelia Emmy Noether i Maria Gaetana Agnesi pet je slavnih matematičarki koje su teškom mukom uspjele da postanu to što jesu, jer su živjele u vrijeme kada im, zato što su žene, nije bilo dozvoljeno da studiraju i da se javno bave naukom.

Fernando Pesoa: ODLAGANJE

Prekosutra, da samo prekosutra…
Sutra ću početi da mislim na prekosutra.
To je jedina mogućnost: danas nikako ne…
Ne, danas ništa; ne mogu danas.
Zamršena upornost moje objektivne subjektivnosti,
san moga stvarnog života, umetnut,
iznemoglost prerana i beskrajna,
iznemoglost sveta da se uđe u tramvaj.
Ta vrsta duše…
Samo prekosutra…
Danas bih hteo da se pripremim,
hteo bih da se pripremim, kako bih sutra mogao misliti
na idući dan…

On je presudan.
Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove,
Sutra je dan planova.
Sutra ću sesti za stol da osvojim svet;
ali svet ću osvojiti tek prekosutra…
Imam želju da zaplačem,
imam želju da zaplačem naglo, iznutra…
Ne, ne pokušavajte saznati ništa više,
to je tajna i neću govoriti.

Samo prekosutra…
Kad sam bio dete, cele sedmice sam se radovao nedeljnom cirkusu.
Danas me raduje samo nedeljni cirkus od cele sedmice
mog detinjstva.

Prekosutra bit ću drugi.
Moj život će trijumfovati…
Sve moje sposobnosti inteligentna, odgojena i praktična čoveka
biti će dekretom sabrane,
ali sutrašnjim dekretom.
Danas hoću da spavam, a sutra ću sve urediti…

Za danas, ima li kakva predstava, koja bi obnovila moje
detinjstvo?
Pa čak i da sutra kupim ulaznicu,
jer tek prekosutra će biti dobra predstava…
Ne ranije…
Prekosutra ću se latiti poslova, koje ću sutra proučiti.
Prekosutra ću konačno biti ono što danas nikako ne mogu biti.
Samo prekosutra.
Pospan sam kao izgubljen pas na hladnoći.
Veoma sam pospan.
Sutra ću ti reći reči, ili prekosutra,
Da, možda jedino prekosutra…

Budućnost…
Da, budućnost…


Fernando Pesoa (1888-1935)
(Álvaro de Campos, ''Poezija Alvara de Kampuša'' / ''Poesias de Álvaro de Campos'')
 

Esad Bajtal: ZAŠTO GRAĐANSKA HRABROST?

Šta je dobro, pitate?
Dobro je biti hrabar!
F. Nietzsche

Zašto hrabrost? Zato što se, bježeći od uznemiravajućih promjena, svako ideološki etablirano društvo nastoji zaštititi koliko refleksnom, toliko i promišljenom instrumentalizacijom ljudskog straha. U tu svrhu ovladalo je brojnim tehnikama psihološkog presinga kao što su: prokazivanje i moralno diskreditiranje neistomišljenika, njihovo ucjenjivanje, zatvaranje, kažnjavnje, ekskomuniciranje, otpuštanje s posla... itd.

Šta bi danas o nama mislio Džordž Orvel

Mediji sve više funkcionišu kao ogromne mašine za proizvodnju i preradu događaja

Piše: Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka

Nekada su ljudi bili gladni informacija. Danas smo njima prezasićeni, pa se postavlja pitanje o prirodi, suštini i sadržaju informacija u svetu koji se pretvara u globalni tabloid. Iz sfera informisanja-obrazovanja-socijalizacije građana težište se pomera u sfere jeftine, isprazne zabave ili infotenmenta (informacija u oblandi zabave). U studiji „Storiteling ili pričam ti priču“, Kristijan Salmon govori o narastanju tzv. narativnog novinarstva i otkriva moć priča u konstruisanju stvarnosti.

Bertolt Breht: BOG RATA

Video sam starog boga rata kako stoji u kaljuzi između provalije i kamenog žrtvenika. Mirisao je na besplatno pivo i karbolnu kiselinu i pokazivao je svoja muda adolescentima jer je, trudom nekolicine profesora, bio je podmlađen i vraćen u život.

Predrag Matvejević: JUGOSLAVENSKA IDEJA

Postoji jugoslavenstvo koje ne mora biti ni državnost ni nacionalnost, koje ne zaboravlja i ne briše zajednički dio prošlosti i povijesti u kojima su naraštaji dijelili ideje i ideale, nade i zablude, oduševljenja i razočaranja.

Jugoslavenska ideja bila je nekoć Južnim Slavenima putokaz u povijesti, ponekad i luč koja je sjala u tami. Rađala se, razvijala i propadala na različite načine, kao kulturna, politička ili državotvorna ideja. Nosila je u sebi nadu da ćemo zajedno biti slobodniji, samostalniji i jači nego što smo bili pod tuđinom. Raspad Jugoslavije, način na koji se odigrao i posljedice koje je ostavio, potisnuo je tu ideju na rub prošlosti.

Leteći cirkus Montija Pajtona: Žitije Pajtonovo

Od njih je potekao neponovljivi stil apsurdnog, ciničnog i pre svega inteligentnog humora. Podsmeh ljudskoj naravi, opomena moćnicima i pohvala hrabrosti.

Pet genijalnih umova, Džon Kliz, Teri Gilijem, Erik Ajdl, Teri Džons i Majkl Palin okupilo se u oktobru 2010. kako bi proslavili važnu godišnjicu. Navršilo se 40 godina od začetka jedne od najprogresivnijih i najuticajnijih komičarskih grupa svih vremena. Šesti Pajtonovac, Grejem Čepmen, umro je od raka grla 1989. godine.

  • Published in UGAO

Predsjednik Urugvaja José Mujica: IZ POLITIKE MORAMO PROTJERATI LJUDE KOJI VOLE NOVAC!

Mujica živi na maloj farmi u predgrađu Montevidea sa svojom suprugom, senatoricom Luciom Topolansky i njihovim tronogim psom Manuelom. Kaže da odbacuje materijalizam, jer zbog takvih stvari ne bi imao vremena da uživa u njegovanju cvijeća.

"Ljude koji previše vole novac treba izbaciti iz politike", rekao je urugvajski predsjednik  José Mujica u intervjuu za  CNN en Español.

AkuzatiV - Online magazin

Back to top