REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

  • Published in UGAO

Slavoj Žižek: KRAJ PRIRODE

Velike ekološke katastrofe tokom 2010. godine se uklapaju u drevni kosmološki model, po kojem je svijet sačinjen od četiri osnovna elementa: VAZDUHA - oblaci vulkanskog pepela sa Islanda koji su u potpunosti onemogućili vazdušni saobraćaj preko Evrope; ZEMLJE - klizišta tla i zemljotresi u Kini; VATRE - koja je Moskvu učinila gradom gotovo nemogućim za življenje; VODE - cunami u Indoneziji, poplave zbog kojih je u Pakistanu raseljeno na milione ljudi.

Međutim, ovakvo pribjegavanje tradicionalnoj mudrosti nikako ne nudi istinski uvid u misterije hirovitosti naše divlje Majke Prirode. Više je, zapravo, sredstvo utjehe koje nam dopušta da izbjegnemo pitanje koje svi želimo postaviti: da li će se još događaja ovakve siline pojaviti na programu Prirode za 2011. godinu?

Vojislav Šešelj - Dok dišem pišem

Iako mu je veći deo ,,sive mase“ zaokupila odbrana pred Haškim tribunalom, četnički vojvoda Vojislav Šešelj nije zapostavio ni izdavanje svojih knjiga. Za sada ih ima skoro dve stotine, a nekima od njih recenzent je bio nekadašnji saborac, kum i prijatelj Tomislav Nikolić, i sam spisateljski produktivan sa 13 knjiga ("Šešelja za predsednika", "Sve za Kosovo i Metohiju"). Kako su se stvari izmenile, znajući da je knjiga najlepši poklon, Šešelj je svojim dotadašnjim najbližim saradnicima i prijateljima, poklonio upravo knjige. Vučiću je namenio one sa naslovima ,,Portparol lopovske stranke“, “Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“ i “Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, dok je Nikolića kao uzdarje zapao uradak ,,Haški denuncijat Tomislav Nikolić”.

Johnny Cash - I walk the line

Johnny Cash, hodao je tankom linijom, kako jedna njegova pjesma govori, skoro 50 godina svoje karijere, svaki pedalj tog putovanja kroz kantri, gospel, folk i rok svijet urezao se u njegovo izborano lice. Putovanje se završilo 12. avgusta 2003. godine, rano ujutro. Nekoliko posljednjih godina Cashovo zdravlje bilo je ozbiljno narušeno posljedicama dijabetesa, astme i hroničnog poremećaja nervnog sistema. Umro je u bolnici u Nashvilleu, u 71. godini života. U šturom zvaničnom saopštenju iz bolnice kao uzrok smrti su navedeni respiratorni problemi, nastali kao rezultat dijabetesa. Samo dva dana ranije, u srijedu 10. avgusta, Cash je pušten iz iste bolnice, gdje je proveo dvije sedmice zbog stomačnih problema. Tada je, njegov menadžer, Lou Robin, rekao da se Johnny ,,osjeća mnogo bolje i da jedva čeka povratak u Kaliforniju, da bi završio novi album". Pored teških bolesti koje su ga pratile posljednjih godina života, i to uglavnom prouzrokovanih njegovim načinom života, Casha je zadesila i porodična tragedija. Njegova supruga, June Carter Cash umrla je iste godine, 15. maja, nakon operacije srca. June je imala 73 godine i bila je oslonac Cashu tokom njegove karijere i života uopšte. 

TURSKA - UŽARENA KUGLA BUNTA

Obrana posljednje zelene zone u Istambulu potaknula je građane Turske da izađu na ulice

Početkom lipnja u glavnom gradu Turske, Ankari, i trećem najvećem gradu Izmiru započeli su žestoki anti-vladini prosvjedi u kojima sudjeluju stotine tisuća građana na koje, kako navodi Halk TV, policija ispaljuje plastične metke s prozora zgrada dok vodeni topovi rastjeruju prosvjednike među kojima je više od stotinjak ozlijeđenih zbog udisanja enormne količine ispaljenih suzavaca.

Borislav Pekić: ZDRAVA BOLEST

- Odakle si došao?

- Niotkud. Ja sam odavde.

- Kako to da te nikad nisam sreo?

- Nisam izlazio.

- Bio si bolestan?

- Ne, bio sam zdrav.

- Pa, zašto nisi izlazio?

- Pa zato. Zato što sam bio zdrav.

- A sada, zašto si sada izašao?

- Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti.

- Šta bi se desilo da te primete?

- Proglasili bi me za zdravog.

- Je li ti rđavo?

- Kako gde. U bolesnom svetu, svakako.

- I šta bi sa tobom radili?

- Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo.

- Ali, ti si već bolestan, zar nisi?

- Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove …

 

Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12,
Tamo gde loze plaču, (str. 427). - Beograd, Partizanska knjiga, 1984.
Akuzativ, 31.05.2013.

  • Published in UGAO

Radmila Lazić: STIDITE SE!

Otkud toliko nesamokritičnosti, manjka zapitanosti nad sobom, nad onim što činimo i ne činimo?

Skoro sam slušajući intervju sa slikarem Peđom Neškovićem obnovila sopstveno (o)sećanje na jednu zaboravljenu ljudsku osobinu – stid. Na pitanje novinara kako se slikar osećao kad je svoje slike pokazao čuvenom Dejvidu Hokniju, slikar je jednostavno rekao: osećao sam stid. Retka iskrenost u današnjem svetu marketinga i samoreklamerstva. Namah sam se setila jedne od voditeljki – tzv. spisateljki sa kojom sam, tu skoro, imala TV duel. Bila sam šokirana tolikom samouverenošću i samohvalisanjem da su mi se moji „lik i delo“ učinili minornim, nedostojnim pomena. No, pred tolikom količinom agresivnog, besprizornog samoreklamerstva, bojim se, i bolji bi se postideli.

SLAVOJ ŽIŽEK: Zamke političke korektnosti

Tijekom nedavna posjeta Kaliforniji prisustvovao sam zabavi u kući jednog profesora s prijateljem Slovencem. Kasno navečer moj je prijatelj postao očajan i zamolio je domaćina može li izaći na verandu popušiti cigaretu. Kad je domaćin jednako ljubazno rekao ,,ne" moj prijatelj je rekao da će izaći zapaliti pred kućom, na ulici. Domaćin je čak i to odbio, tvrdeći da bi takvo pušenje na javnom mestu moglo naškoditi njegovom statusu među susjedima... Ono što me doista iznenadilo je što nam je nakon večere ponudio (ne tako) lake droge, i ta je vrsta pušenja prošla bez problema, kao da je droga manje opasna od cigareta.

  • Published in UGAO

Srbi i Rusi: braća ili nešto sasvim drugo?

Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ između Srba i Rusa u koje duboko veruje prosečan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politički kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braću ili druge rodbinske odnose već zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usađena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena.

Eto zašto volim smrt

 

Kad se za potrebe niže matematike

saberu razni oblici smrti

kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija

iz organske hemije,

kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,

kucne na na kućna vrata kuc-kuc,

u stanu italijanskog brigadnog generala,

kada se, na kraju krajeva,

otkrije da je smrt sastavljena

od magnetnih čestica koje na vrhu noža

igraju argentinski tango,

i kad, nakon kraja svih krajeva,

još i uđe u telo,

šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašne

nevaljalosti,

i još kad ostavi plitak trag

u nekoj barici na amsterdamskom groblju,

smrt je slaba. Kažem ti, smrt je slaba

i ništa drugo nego slaba za nas,

možda samo za nas,

eto, zato volim smrt.

Diplomanija: Lažne diplome lažnih ljudi

Počnimo kako je to red od najsvežije vesti: britanske novine Guardian i New Stesman sredinom maja započele su seriju istraživanja o nameri premijera Dejvida Kameruna, da na najvažnija mesta u državi postavlja osobe koje su završile elitni Eton College, za čijih su 570 godina postojanja mnoge znamenite ličnosti, među kojima Orvel, Kejnz i dakako Kamerun, na njemu diplomirale. Teza pomenutih novina je da se tako „stvara meritokratija, koja čini prepreku socijalnoj mobilnosti“. Možda to i ne bi privuklo pažnju da tendencija nije rasprostranjena, pa je tako predsednik italijanske tehničke vlade Mario Monti za ministre postavljao uglavnom osobe koje su zavržile školovanje na Univerzitetu Bocconi, gde se i on školovao i postao predsednik Upravnog odbora. Diploma, ali ona provereno bliska, postaje osnovno merilo za izbor ljudi koji će vladati i shodno tome biti na najuticajnijim i najplaćenijim pozicijama u društvu. Sklon da u ekonomskim razlozima vidim poriv, mogao bih se zadovoljiti objašnjenjem da je manija za diplomama nastala zbog mogućnosti većih zarada. To objašnjenje je toliko jednostavno i lako da mora prouzrokovati sumnju u temeljitost. Sklonost da vodeće političke ličnosti biraju saradnike sa istog univerziteta po svemu sudeći potiče i otuda što je mali broj onih koji završe te vrhunske fakultete. Dakle, može se lako proveriti, pa nema mogućnosti falsifikata, sem ako i sami ti elitni ne počnu da prodaju falsifikate.

AkuzatiV - Online magazin

Back to top