Put kojim Pol Oster ide u otkrivanju identiteta

Tajni agenti i njihove službe imaju tu „simpatičnu“ privlačnost. Pol Oster je koristi kao pravi istražitelj u otkrivanju sopstva.

Pol Oster piše svoj roman „Nevidljivi“ na osnovu dve pretpostavke. Potraga za identitetom najintenzivnija je u kriznim vremenima, kao što je početak Vijetnamskog rata. Uvek je potrebna podrška na tom putu. Najbolju pomoć pružaju upravo oni koji otkrivaju tajne koje niko ne sme da zna – agenti službi bezbednosti.

Priča o studentu književnosti i antiratnom aktivisti upravo počinje 1967. godine. Tada je broj američkih vojnika u Vijetnamu iznosio negde oko 400.000. Planirane su dve velike vojne operacije protiv Severnog Vijetnama zbog čega oni po prvi put u istoriji tog konflikta ulaze na neprijateljsku teritoriju južnog dela ove podeljene zemlje. U novembru te iste godine dolazi još 100.000 američkih vojnika da pruže podršku Južnom Vijetnamu. Istovremeno, građani SAD-a organizuju proteste protiv tadašnje Džonsonove administracije. U oktobru 1967. godine 100.000 građana SAD-a kreće u Marš na Pentagon tražeći kraj rata. Upravo tada mladi Adam Voker (glavni junak romana) traži sopstveni identitet, dok Pol Oster ukazuje na besmislenost tog „simpatičnog rata koji je nasleđen od Francuske“. Vokeru pomaže izvesni profesor međunarodnih odnosa Rudolf Born, agent francuske tajne službe. Zanimljiva „francuska“ podudarnost“.

Tajni agenti i njihove službe poseduju „simpatičnu“ privlačnost. Tako da ne čudi Osterova odluka da upotrebi te fantome i vrsne istražitelje u otkrivanju nepoznatog. Razlog je jednostavan jer svi imaju određeni stav prema tajnim službama. Teoretičari zavere će reći da su one „krive“ za sve. Neko iz službe će izjaviti da štite nacionalnu bezbednost. Građanski aktivisti smatraće da one ugrožavaju našu privatnost. Nekako, hteli građani to ili ne, službe su tu oko nas i deluju tajno. Možda nas ne prate lično, ali mi pratimo njih, čitajući sa iščekivanjem šta će, na primer, izjaviti sada već čuveni uzbunjivač i Asanžov naslednik Edvard Snouden. Oster je u romanu postavio službe na jedan metafizički nivo jer se traga za nevidljivim identitetom – ipak je ovo težak zadataka. Tako da Born pomaže Vokeru u otkrivanju sopstvenog i u ocenjivanju moralnosti. Dve večite dileme koje „ganjaju“ svako ljudsko biće. Pomoć se često prima isuviše naivno jer je nagrada velika. Na to jasno ukazuje Oster.

Voker je bio u zabludi sve do kraja priče, ili jednostavno nije hteo da veruje da je njegov vrli prijatelj upravo agent francuske tajne službe. Bez obzira na to, Rudolf Born će uticati na ishod života Adama Vokera. Njihovi životi, slučajno ili ne, biće razlog otkrivanja njihovog identiteta. Oster je u romanu postavio njihov odnos kao svojevrsni rat.

„Nikada ne potcenjuj značaj rata. Rat je najčistiji, najverniji izraz ljudske duše.“ Tim rečima Adam i Born započinju raspravu o ratu i upravo je tada delimično otkriven identitet Rudolfa Borna jer je takav stav, može se reći, bio „klasičan“ za tajne agente Hladnog rata, naročito ovaj vezan za potcenjivanje rata. To potvrđuje i Stiven Kinzer u knjizi „Svi Šahovi ljudi“. Pri tome, Adam Voker je bio idealna „maska“ za izvršenje tajnog zadatka Rudolfa Borna – student književnosti, izgubljen, nesiguran, u potrazi za sopstvenim identitetom i pacifista. Da je Adam uradio to što mu je tražio Born, njegov život bi u potpunosti bio drugačiji jer bi san bio ispunjen. Upravo ovde Oster na perfidan način uvodi priču o grizi savesti i moralnosti u 21. veku.

U ovom romanu se osterovski – kroz priču o međuljudskim odnosima, iskustvima i svedočanstvima – otkriva kod identiteta ljudskog bića i moralnosti, i prikazuje se borba između dobra i zla. Iako je roman objavljen u Srbiji pre nekoliko godina vredi ga pročitati ili vratiti se njemu još jednom. Posle dužeg vremena Oster piše dobro štivo.

Saša Đorđević,
Akuzativ, 22.09.2014.

Saša ĐORĐEVIĆ

Dipl. politikolog, istraživač u BCBP, Beograd

Media

AkuzatiV - Online magazin

Back to top