Promišljati slobodu nakon povratka mračnog viteza

Betmen i Supermen su u poslednjem animiranom filmu o mračnom vitezu načinili iskorak drugačijim promišljanjem ideje pravičnosti, odgovornosti i slobode. To je učinjeno akcijama na koje nismo navikli čitajući i gledajući ova dva super heroja. Betmen je usmrtio svog glavnog neprijatelja Džokera, dok je Supermen na osnovu zapovedi američkog predsednika (koji je ustvari Ronald Regan) napao pripadnike vojske Sovjetskog Saveza.  

Betmen je sve do „Povratka mračnog viteza“ primenjivao princip Džona Loka po kome je čovek slobodan od svakog nasilja. Ta sloboda prirodno pripada svakom čoveku, te nije nastala kao proizvod društva. Štaviše, čovek ne bi trebalo da bude podređen volji ili vlasti nekog drugog. Prihvatajući takav stav, Betmen nije sprovodio smrtnu kaznu kao nehumani čin kojim se izvršava zadovoljavanje pravde. Time nije prihvatio osnovna opravdanja onih koji zagovaraju smrtnu kaznu – da je to pravedna osveta prema najokrutnijm zločincima, metoda zastraživanja prema budućim izvršiocima, te nužna zaštita društva uklanjanjem počinitelja, i najzad manji finansijski trošak za državu i poreske obveznike. Usmrćivanjem Džokera u poslednjem animiranom filmu Betmen je prihvatio, pre svega, opravdanje pravedne osvete. Time je prekršena prva sloboda koja je prirodom data, ali koja može biti ugrožena od strane drugih prema Džonu Loku – sloboda raspolaganja osobom.

Autori animiranog filma su ovakvim preokretom pokrenuli dilemu o korišćenju nasilja radi zadovoljavanja pravde pri čemu jedna osoba ima vlasništvo nad životom drugih. Slična tema je pokrenuta i u televizijskoj seriji Dekster gde policajac usmrućuje zločince koji su počinili teška krivična dela. To je dokaz sekuritizacije kriminala čime je opravdana upotreba svih sredstava radi rešavanje bezbednosne pretnje, uključujući i oružani napad. Takva praksa se primenjuje i u stvarnom životu. Međutim, ono što je zanimljivo u „Povratku mračnog viteza“ je mesto usmrćivanja Džokera – tunel ljubavi u zabavnom parku. To je moguće tumačiti dvostruko. Autori su hteli da pokažu da je ubistvo Džokera opravdano zbog dostizanja mira, te da postoji viši cilj u svemu, ili da je reč o ironičnoj nameri da se u savremenom društvu izokreću stvari i da vlada privid. Time je upućena kritika primeni smrtne kazne i nasilja (koja je suprotna ideji mira) koja se još uvek realizuje u mnogim državama. Glavna opasnost koja preti je potvrda glavnog imperativa morala u teoriji Imanuela Kanta, koji podrazumeva postupanje po principu da je svaka aktivnost primenljiva (uključujući smrtnu kaznu i nasilje) ako postane opšti zakon koji je u skladu sa javnim dobrom formulisanim opštevažećim zakonom. Time je potvrđena teza Džona Loka da su prirodna prava izmenljiva ako se promene zahtevi čoveka prema društvu.

U „Povratku mračnog viteza“ načinjena je dodatna kritika teorije pravde Džona Loka. Naime, osobenost Betmena kao superheroja je samostalna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, pri čemu se teško odlučuje za saradnju sa ostalim superherojima ili je ona veoma ograničena i zavisi od njegove volje. Izuzetak je Robin(i), mladi partner Betmena. U najnovijem filmu Betmen preokreće situaciju u korist dobrog tako što huligane u ekstremističkog grupi „Mutanti“ navodi da svoju energiju preusmere i da se udruže u borbi protiv kriminala. Zanimljiv je način na koji je to urađeno. Nakon pobede vođe grupe, Betmen poziva sve članove da se oslone na svoju inteligenciju i fizičku snagu jer su oni „zakon“. Njih predvodi drugi zakon koji je viši, a to je zakon „Betmena“ 1.  Žan Žak Ruso je kritikovao Džona Loka jer je tražio potvrdu prirodnih prava u društvu, odnosno da mora da postoji ugovor (zakon) koji udruženi narod mora da legitimiše, ali koji ne mora da se izvrši. Takva sloboda odgovora samo bogatima i onemogućava razvoj ljudske slobode, odnosno čovekove mogućnosti da razvija sposobnosti. Autori filma su u činu pozivanja na udruženu borbu načinili kritiku stanja koja je viđena često u istoriji čovečanstva gde poziv na snagu naroda i potvrđivanje vrhovnog zakona vodi u nedemokratsko društvo, bez obzira na poštovanje svih demokratskih principa. Time je dokazana prividna sposobnost čoveka na samostalni razvoj. 

Supermen je u „Povratku mračnog viteza“ vojnik koji služi, kako predsednik SAD-a izjavljuje „interesima države“ koji su ipak borba za slobodu i jednakost 2.  Osnovna svrha Supermena je da zaustavi nuklearni napad Sovjetskog Saveza na SAD. Zanimljivo je da su autori filma (na opšte zadovoljstvo fanova) ostali verni stripu Frenka Milera i zadržali scenario napada Sovjetskog Saveza na SAD koji umnogome podseća na Kubansku krizu, a nisu prebacili na modernu franšizu sveopšte borbe protiv terorizma čime bi umogome jasnije pokazali oprečan odnos između bezbednosti i ljudskih prava. Milosrdni Supermen je u „Povratku mračnog viteza“ nemilosrdan prema sovjetskim vojnicima koji predstavljaju pretnju demokratiji. Ovde su načinjena dva izuzetka. Supermen nije bio izvršilac naređenja drugih koja su uključivala usmrćivanje neprijatelja. Podsetimo se generala Zoda koji je nakon poraza od Supermena poslat u zatvor, odnosno u Fantom zonu iz koje je nemoguće pobeći. Pored toga, po naređenju američkog predsednika, Supermen je bio zadužen da ukloni Betmena jer predstavlja pretnju po interese države i američkih građana. I ovde su autori filma ukazali na sekuritizaciju koja podrazumeva korišćenjih svih mera radi suzbijanja bezbednosne pretnje, ali i izvršenje državnih interesa. Time je upućena još jedna kritika savremenom društvu gde se oružane akcije, čije su česte posledice nevine žrtve, koriste radi održavanja mira, ali i nemogućnost da se međunarodni problemi reše mirnim putem, što je osnovni princip Ujedinjenih nacija.

Film „Povratak mračnog viteza“ opisuje savremeno okruženje u kome postoji oprečni odnos između bezbednosti i ljudskih prava. Činjenica je da se sekuritizacijom proizvodi stanje u kome je održavanje i unapređenje bezbednosti države, a ne bezbednost građana, osnovna uloga vlasti. Rešavanje sukoba i konflikta mirnim putem jednostavno nekada nije rešenje. Otvoreno je da li čovek želi da živi u takvom okruženju prihvatajući takvu slobodu.

1 Izvod iz filma: „But for tonight, you will rely on your brains and your fists. Tonight, we are the law. Tonight, I am the law.“
2 Izvod iz filma: „But we've got to protect our interest... I mean, stand up for freedom and the good people of Corto Maltese.“

.

.

.

Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja

Saša ĐORĐEVIĆ

Dipl. politikolog, istraživač u BCBP, Beograd

Latest from Saša ĐORĐEVIĆ

AkuzatiV - Online magazin

Back to top