Omladina trule države pliva u partijskom talogu

Mladi Novosađani sve češće dižu ruke od sizifovskog posla da svoj životni put krče obrazovanjem i vrednim radom, i odlučuju se da posao i egzistenciju obezbede članstvom u bilo kojoj stranci.

Pritom, ideologija stranke je ono što mlade najmanje interesuje, već prioritet pri odlučivanju partijskih boja kojima će se prikloniti imaju stranke koje su na vlasti. One, naime, mogu ono što Nacionalna služba za zapošljavanje ne može - pa se novosadska omladina odlučuje da proguta dostojanstvo zarad mogućnosti da ih stranka zaposli, gde bilo.

Novosađanin Mario B. kaže da je nakon završenog fakulteta godinama pokušavao da se zaposli u struci, pa završio radeći kao portir. Čekajući konkretan posao, našao se na pragu četvrte decenije života, kada je, kako kaže, odlučio da pogazi svoje principe i učlani se u Srpsku naprednu stranku.

"Samo zbog posla sam se učlanio u SNS. Inače sam celog života glasao protiv radikala, ali više nije išlo. Moram da se osamostalim i odselim od roditelja, nemam novca sam da pokrenem posao, a zaposlenje bez stranke ne mogu da nađem", kaže on.

Mariova vršnjakinja Dejana A. ipak smatra da joj je učlanjenje u stranku radi ostvarivanja ličnih interesa ispod časti. "Odbijam da verujem da je to jedini način. Znam da je to lakši put, ali nikad sebe ne bih mogla da pogledam u ogledalu kada bih na taj način pokušavala da se ostvarim. To mi je isto kao da sam preko kreveta dobila posao, samo što bi ovako, umesto telom, zaposlenje platila dostojanstvom", kaže ova Novosađanka, i dodaje da će se, ukoliko se situacija ne promeni, radije odseliti iz Srbije nego se "povinovati".

Šta se očekuje od omladine, a šta dobijaju zauzvrat?

Dvadesetjednogodišnja Nataša Midić, predsednica omladine novosadskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije, ima drugačije mišljenje. Ona kaže da su obaveze mladih koji se učlane u stranku učešća na sastancima, seminarima i uličnim akcijama, a zauzvrat će im partija pronaći zaposlenje.

"Oni koji žele da se učlane mogu da očekuju posao, ali ne u smislu da će učlanjenjem odmah dobiti zaposlenje. Posao će dobiti samo ukoliko to zasluže radom, trudom, i naravno, svojim obrazovanjem. Departizacija u Srbiji nije uspela, i normalno je da svaka stranka gura svoje kadrove, ali PUPS pre svega teži da svoje ljude dobro obuči pre nego  što ih postavi na neku funkciju", kaže Midićeva za Novosadski informativni portal.

Ona dodaje da je takva praksa nepravedna prema onima koji ne žele partijsku knjižicu, ali navodi da je situacija naprosto - takva.

"Nepravedno je sto posto, ali za to nije kriva nijedna stranka pojedinačno, već sveopšte stanje na srpskoj političkoj sceni. To jeste nepravedno, ali jedna partija ne može samostalno ništa da učini da to promeni", kaže ona.

Poznanstva sa moćnim ljudima

Za razliku od Midićeve, koja je "penzionerka" postala u trećem razredu srednje škole, četiri godine stariji Miloš Jerković u politiku je uplovio nakon prošlogodišnjih izbora. On je postao član Narodnog pokreta "Dinara-Drina-Dunav", zbog, kako kaže, mogućnosti sticanja poznanstava sa moćnim ljudima koji će mu omogućiti napredak u životu.

"Zbog celokupne situacije u društvu, mladi ljudi u strankama vide egzistenciju putem poznavanja ljudi koji su u javnom životu. Tim putem sebi obezbeđuju bolje mesto u društvu, zaposlenje, i život uopšte, ukoliko žele da ostanu u Novom Sadu", kaže Jerković za 021.

Bojan Marjanović, predsednik omladine novosadskih naprednjaka, kaže da je priliv mladih članova nakon izbora na kojima je SNS trijumfovala ogroman. Prema njegovim rečima, novi članovi se dele u dve grupe - "ideološke", koji su tu jer veruju u program naprednjaka, i "interesne", koji žele preko stranke da "jedu 'leba bez motike". Međutim, Marjanović tvrdi da partijsko zapošljavanje "nije toliko izraženo kako se sa strane čini".

"Da se ne lažemo, ideologija u Srbiji nije ono što je bila devedesetih, kada je bila osnovni pokretač društvenih promena. Sada to baš i nije tako, ali što se Srpske napredne stranke tiče, mi se ne bavimo partijskim zapošljavanjem. Naravno, i toga ima u određenoj meri, ali verujte, ne toliko koliko ljudi percipiraju", kaže Marjanović.

Posao preko stranke (ni)je zagarantovan

Njegov vršnjak iz suprotnog tabora, Goran Krneta, predsednik Demokratske omladine Novog Sada, kaže da su se brojni mladi ljudi učlanjivali u stranku verujući da će preko partije dobiti posao, ali da se nakon izbornog poraza DS "čisti" od takvih, jer oni prelaze u redove vladajućih stranaka. Krneta tvrdi da mladima koji su zainteresovani za učlanjenje stranka nudi političku edukaciju i obuku za pisanje projekata, ali, kako kaže, zaposlenje nikom nije zagarantovano.

"Nešto više od toga nikad ne obećavamo omladincima. Naravno, pojedinci uvek žele više od stranke, da im nađe posao i slično, ali mi ne dajemo lažnu nadu tim ljudima. To govorim u ime Demokratske omladine", navodi Krneta i dodaje da praksa da se stranke gledaju kao biro za zapošljavanje treba da prestane, ali smatra da liniju treba da preseku "starije kolege".

Devalvacija političke ideje

Sociolog Aleksej Kišjuhas smatra da mladi više ne vide politički angažman kao izraz svojih političkih vrednosti i želje da ostvare promene u životu. Prema njegovim rečima, u pitanju je ogroman problem, jer time partije gube svoj osnovni smisao.

"Partije su u ovom društvu izgubile svoju osnovnu društvenu funkciju mehanizma društveno-političkih promena i transformisale se u sredstva za ostvarivanje ličnih interesa. U pitanju je ogroman društveni problem jer se postavlja pitanje šta će onda biti institucionalni mehanizam političkih promena. U svakom slučaju, mladi ovo prepoznaju, kao i svi slojevi društva, pa umesto na primer, obrazovanja, odabiraju društveno problematične, iako lično korisne puteve", smatra ovaj profesor.

Kišjuhas dodaje da obesmišljavanjem ideologije sva moć društveno-političkih promena spada na pojedince, koji mogu, ali ne moraju imati ispravne namere. 

"Nuspojava ovakve situacije je devalvacija distinktivnosti političkih ideologija, što se ogleda u menjanju stranačkih boja i odsustvu ideološkog određenja samih stranaka. Uzimajuci to u obzir, političke i društvene promene su posledica individualnog angažmana harizmatičnih pojedinaca, a ne institucionalnog delovanja političkih organizacija", smatra on.

Autor:Miodrag Sovilj / Izvor:Radio 021

REDAKCIJA

Akuzativ

AkuzatiV - Online magazin

Back to top