Bertolt Breht: KAD BI AJKULE BILE LJUDI

Kad bi ajkule bile ljudi, upitala je mala gazdaričina kćer gospodina Kojnera, da li bi bile bolje prema malim ribama?

Naravno, reče on. Kad bi ajkule bile ljudi, imale bi velike kutije u moru u kojima bi živele male ribe. U ovim habitatima bi držale sve vrste hrane - i biljke i životinje. Starale bi se da kutije uvek imaju svežu vodu, i uopšte bi pazile na sve sanitarne mere. Ako bi, na primer, neka ribica povredila svoja peraja, odmah bi bila zbrinuta, kako ajkule ne bi bile lišene nje zbog prerane smrti.

Detaljnije...

Jedan čovek, jež i seks

Jedan čovek već godinama verovao da je ostario i da je sa njegovim seksualnim životom zanavek svršeno, te se vremenom s tim saznanjem potpuno pomirio. No, kad se najmanje nadao, a kako to obično i biva, dogodi se čudo, kakvo samo život smisliti ume. Jednog jutra, elem, čovek se probudi i, na svoje ogromno iznenađenje i oduševljenje, shvati da je - jebao ježa. Tu čovek zapali cigaretu, zadovoljno povuče nekoliko dimova, te se švalerski protegne u krevetu, kao u stara, dobra vremena.

"Važno je samo nikad ne odustajati", zaključi čovek veselo, te ustade da poturi lavor pod jednu rupu u plafonu, iz koje je kapala topla, prolećna kiša.

Mnogo godina kasnije, nakon njegove smrti, ova srećna priča je prenošena s kolena na koleno, u trenucima kada bi svet ogrezao u malodušnost, a ljudi se bojali da se dobri dani nikada vratiti neće.

Detaljnije...

Dnevnik o Crnjanskom

Opet sam se zaljubio u Crnjanskog. Od njega sam tugu nasledio. Jezik jablanova naučio. On mi je kiše u dane ulio. Cele noći oka sklopio nisam. Ne znam da li sam pokraden, ili sam, tek tako, prosuo sve što sam imao. Ne sećam se gde sam sve bio. Iz poslednje kafane su me izbacili. Odbio sam da izađem, zahtevajući da me zamole. Nisu me zamolili. Onda sam gazio po barama, desnom rukom pridržavajući levu, koja je bila malo natekla. Taksista mi je drsko naredio da bacim cigaretu. Rekao sam mu da stane i, zalupivši jako vrata, nastavio peške. Mislim da mi je nešto opsovao. Sreo sam neke devojčice. Nešto su pevale i prošle kraj mene. Žena od oko pedeset godina kopala je po kontejneru. Pred ulazom u zgradu, dva čoveka su u tišini ispijala pivo. Ništa se nije čulo. Samo povremeno šuštanje mokrog lišća pod mojim nogama. A proleće je.

Detaljnije...

AkuzatiV - Online magazin

Back to top