Seks je vrlo prijatna psihofizička aktivnost. Upražnjavaju ga, na svoj način, gotovo svi živi organizmi. Služi za produženje vrste, evolucioni trik ogleda se u tome što je to uglavnom vrlo prijatna aktivnost. Drugim rečima, seksanje je lepo, pa živi organizmi ne oklevaju, među njima i čovek, da se bace u akciju. Dragi čitaoci, mala napomena, kada kažemo seksanje, ne mislimo na različite interakcije među ljudima za čije opisivanje se koristi ta reč ili njeni nešto manje pristojni sinonimi. Dakle, ne mislimo na to kada vas neko j... u zdrav mozak, kada vas banka povali zato što tako piše u ugovoru, itd. Mislimo na seks, telesnu ljubav, vođenje ljubavi, mada ljubav pri tom nije obavezna, da se ne zavaravamo, nekad je dovoljno samo slaganje volja. 

Volite li da plivate? Ja obožavam! Međutim, ovu nadasve prijatnu i ništa manje zdravu fizičku aktivnost upražnjavam vrlo retko - plivam svake godine, deset puta, u deset dana; da bih plivao moram da putujem više od 600 kilometara, do najbližeg mora.
U našem gradu osobe sa invaliditetom koje se otežano kreću ili se kreću uz pomoć invalidskih kolica ne mogu da plivaju, jer nemaju gde.
Mi, Novosađani, u drugoj deceniji 21. veka nemamo pristupačan bazen. To ne bi bilo strašno da su naši bazeni izgrađeni, na primer, šezdesetih-sedamdesetih godina prošlog veka, ali nisu. Da su izgrađeni tada, mogli bismo da se vadimo na neznanje, na zastarelost infrastrukture, na tadašnje običaje gradnje.

„Pješaci sačinjavaju veći deo čovečanstva. Više od toga – njegov bolji dio. Pješaci su stvorili svijet. Oni su sagradili gradove... Oni su raširili kulturu po cijelom svijetu... A kada je sve bilo gotovo... Pojavili su se automobilisti... Počeli su da gaze pitome i pametne pešake.“

(Iljf i Petrov, Zlatno tele)

  Kada sam došao (iz Banata) da studiram u Novi Sad, bilo je to početkom tekućeg milenijuma, u gradu nije bilo javnih parking mesta koja su namenjena za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom. Takvih parking mesta danas ima dosta u gradu, ne znam da li ih je dovoljno, ali ih ima. Ona su poznata među građanstvom kao „mesta za invalide“ ili „parkiranje invalida“ (sic!). Priznajem, ja ih nikada nisam koristio da malo posedim na njima, niti me je neko tu uparkiravao, uglavnom sam parkirao automobil.