- Written by Goran MILOVAC
Plivanje
Volite li da plivate? Ja obožavam! Međutim, ovu nadasve prijatnu i ništa manje zdravu fizičku aktivnost upražnjavam vrlo retko - plivam svake godine, deset puta, u deset dana; da bih plivao moram da putujem više od 600 kilometara, do najbližeg mora.
U našem gradu osobe sa invaliditetom koje se otežano kreću ili se kreću uz pomoć invalidskih kolica ne mogu da plivaju, jer nemaju gde.
Mi, Novosađani, u drugoj deceniji 21. veka nemamo pristupačan bazen. To ne bi bilo strašno da su naši bazeni izgrađeni, na primer, šezdesetih-sedamdesetih godina prošlog veka, ali nisu. Da su izgrađeni tada, mogli bismo da se vadimo na neznanje, na zastarelost infrastrukture, na tadašnje običaje gradnje.
Ipak, stvar stoji tako da se ne možemo pravdati neobaveštenošću. U međuvremenu, Vlada Savezne Republike Jugoslavije (sećate se ove države?) prihvatila je, 1995. godine, Standardna pravila UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom. Republika Srbija je 2006. godine donela Zakon o sprečavanju diskiriminacije osoba sa invaliditetom. Postoji još dosta i međunarodnih i domaćih pravnih akata koji tretiraju datu temu. Na putu ka Evropskoj uniji moraćemo se upoznati sa, recimo, Članom 13. Ugovora iz Amsterdama, kao i sa brojnim deklaracijama i preporukama kojima se štite prava osoba sa invaliditetom.
A šta mi radimo kao potpisnici tih dokumenata? Mi gradimo bazene koji su nepristupačni, kao da ovi akti ne postoje.
Dobro, reći će neko, možda bazeni i kupališta nisu tako ozbiljan problem, zar osobe sa invaliditetom nemaju većih problema, u obrazovanju, zapošljavanju, itd.? U pravu su svi koji ovo tvrde, ali o tome ćemo drugi put.
U poslednjih desetak godina izgrađena su dva bazena, onaj na Klisi i otvoreni bazen pored Spensa, što je izvanredno, ali nijedan nije pristupačan i to je razočaravajuće.
Na Štrandu, gde osobe sa invaliditetom imaju prioritet prilikom iznajmljivanja kabina, ne postoji rampa za ulazak u vodu. Šta će mi kabina kad ne mogu u Dunav!? Da imam gde da kuvam zimnicu? Ne, hvala! Palo mi na pamet da konkurišem za kabinu, pa da je izdajem, da zaradim nešto. Ima li zainteresovanih za sledeću godinu?
Problem nije nerešiv, dizalica za bazen nije neka stavka za ovakav grad, za početak mogli bismo prilagoditi bar jedan bazen. Za rampu na Štrandu treba samo dosta betona i nešto cevi za rukohvate. Eh da, i dobre volje. Rampa bi, osim osobama sa invaliditetom, dobro došla i drugim posetiocima Dunava, sugrađanima srarije dobi, ili dečici, kojoj je pesak suviše vreo da bi gazila kroz njega svojim mekim tabančićima.
Plivanje je jedna od prijatnijih i zdravijih aktivnosti koju sebi možemo priuštiti. Ja ne mogu da hodam, ali mogu dobro da plivam. Morate mi verovati na reč, jer vam na našim (novosadskim) bazenima i kupalištu ne mogu i primerom pokazati.
Goran MILOVAC
Profesor istorije, Novi Sad
.
.
.
Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja