Povratak vaspitanih

„Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac“; D.Radović

Uđite (tiho, baš na kokošijim prstima) u dečiju sobu i, pazeći da se ne nabodete na vibratore, pivsku srču ili špricačke igle, nadnimite nad usnulu glavicu s pitanjem da li su se i čijom greškom anđelu zapekla krila.

Danas uopšte nije teško (posebno ako nemate neki zdravstveni zglajz) napraviti dete. Potreban je pogodan, strašću nabijen prostor (u rasponu od napuštene ciglane do jahte na sprat), povaljiva partnerka, nešto obostrane želje i podešenih genitalnih nišana, pa već posle par karličnih trzaja možete očekivati da se neki spermatozoid, s borbenim rancem na leđima, iskrca u Uterusomandiji.

Detaljnije...

Van Morrison, hermetični genije

Van Morison, jel’ to onaj što je umro? Ne! Ovaj Morison je vrlo živ(ahan). Rođen je u Belfastu 31. avgusta 1945. godine, kao sin-jedinac muzički orijentisane porodice, pod krštenim imenom George Ivan. Počeo je da piše poeziju u 11. godini. Uporedo je uzimao časove muzike, te je već u trinaestoj kompetentno svirao gitaru, harmoniku, saksofon, što su mu i danas omiljeni instrumenti. Godine 1959. je shvatio da u školi gubi vreme, te se već kao klinac posvetio muzici. Sa legendarnom grupo “Them“ radio je od 1964-66, snimivši dva albuma uz nekoliko ritam i bluz klasika, pre svih “Gloriju“. Nakon napuštanja grupe, Morison se vraća u Belfast, a ubrzo na poziv producenta Berta Bernsa, odlazi u Njujork. Posle mnogih peripetija, ova se saradnja završila sa nekoliko singl ploča, dva nedorečena albuma i – smrću Berta Bernsa, decembra 1967.

Detaljnije...

Malograđani sveta

Kad je u jednoj od epizoda kultne serije Sex i grad, čuvena ikona stila i idol ženske populacije širom planete, gdjica Keri Bredšo, zgrožena nad trakicom u kosi jedne posetiteljke nekakvog bara na Menhetnu, nepogrešivo zaključila da žena sa takvom frizurom ne moze da bude Njujorčanka, duh malograđanske diskriminacije je po nebrojeni put postavljen na pijedestal poželjnog i “hip” načina razmišljanja. Potpuno nevažno što je žena iz scene prikazana kao sasvim prijatna i topla osoba koja je sa iskrenim uzbuđenjem pokazivala svoje oduševljenje mestom na kome se prvi put nalazi, trakica za kosu i nekakav južnjački akcenat bili su dovoljni da mi na prvu prihvatimo da naše “junakinje” nemaju šta da traže s njom.

Detaljnije...

Ćirilica

Pisati i čitati sam naučio iz Bukvara. Ćirilica je bila prvo pismo kojim sam pisao i na kojem sam pročitao prve knjige, poput recimo "Avanture Gordona Pima" od E.A. Poea. I dan danas imam tu zbirku od dvadesetak naslova literature za djecu na ćirilici. Knjige sam naime strpao u školsku torbu kada sam odlazio iz Vojvodine, čovjek bi pomislio da će biti nešto od mene, ali gadno bi se zajebao. 

Mudroser bio, mudroser ostao.

Detaljnije...

Uz čašu vina sa Lilit

B: Došla sam do Vas, Lilit, jer sam čula razne priče o Vama. Kontradiktorne, zastrašujuće, nejasne, sa puno nelogičnih objašnjenja. Priče iz kojih je isuviše zračila namera da se sve objasni bez mnogo muke razmišljanja, da se stvari pojednostave do banalnosti, iz kojih je preglasno vrištalo nešto nedorečeno. Od kako znam za sebe, vukla me je radoznalost i radost otkrivanja, neka potreba da sve proverim pre nego što prihvatim. Da zavirim i u mišju rupu dok ne nađem sve delove za svoju slagalicu. Zatim da se popnem i na drvo da sa visine pogledam da li mi je nešto promaklo u široj slici. Nekada pomislim da sam se rodila sa širom otvorenim očima, da ne verujem u tuđe istine koje mi zamirišu na podvalu. Zato nikada nisam mogla do kraja da poverujem u priče o Vama, sve mi je to zvučalo sumnjivo, malo klevetnički. Zato sam Vas tražila, želim istinu iz Vašeg ugla.

Detaljnije...

Pogled preko plota

"Jer u sredinama kao što je ova, život je za svakoga usredsređen u njegovoj porodici, kao u najsavršenijem obliku zatvorenog kruga. Ali ti krugovi, iako su strogo odvojeni, imaju negde i svoje nevidljivo zajedničko središte i jednim delom svog tereta počivaju i na njemu. Zato ovde ništa što se dešava u jednoj porodici ne može ni za koga biti potpuno ravnodušno i zato svi uzimaju učešća u svim porodičnim događajima, rađanjima, svadbama, umiranjima, i to usrdno i nagonski živo i iskreno." (Ivo Andrić, Travnička hronika)

Ako postoji prozor kroz koji radoznalost ne može da zaviri, to je prozor koji se zove Kultura. U sjevernoj ili zapadnoj Evropi npr, gdje se kroz sve veće staklene površine prozora i balkonskih vrata ponosno pokazuje raznolikost života, od te iste raznolikosti posmatrač stidljivo odvraća pogled jer bi mogao narušiti nečiju privatnost. Ali šta ako živite tamo gdje je upravo zanimanje za dešavanja iza ili ispred prozora (što zavisi samo od toga da li ste posmatrač ili posmatrani) dio kulture življenja?

Detaljnije...

TOM WAITS - Glas boje burbona

Njegov klavir je uvek u stanju teškog pijanstva. Njegov svet je zelen, jer on zna da se proleće ne može zaustaviti. Kada ode, niko neće znati da ga nema. Njegova Alice i on žive negde između ljubavi, pijani na mesecu ili negde na samom dnu sveta. Tamo ponekad zaigraju ruski ples, dok joj on priča o gresima svog oca i upozorava je da nikada ne razgovara sa strancima. 

 „Siđi sa krsta, iskoristićemo drvo!“ - rekao bi Tom Waits. 

Detaljnije...

Arsen Dedić-Čistim svoj život

Čistim svoj život, kroz prozor, ormar stari

čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio? Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, petkom odvoze smeće

kada se nada budi, i kad je blago veče

Gdje li sam ih kupio? Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od onih šupljih ljudi,

kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.

Gdje li sam ih kupio? Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme,

malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme

Gdje li sam ih kupio? Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od prividnog svijeta,

od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta

Gdje li sam ih kupio? Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, to hrđa je i tmina,

i ostaću bez ičeg al' bolja je tišina...

 

Detaljnije...

Proklete ,,Majke"

(Kako sam razočarao biološku, a otkrio duhovnu Majku)

Zbog nekih svojih razloga, davne 1990. pobegao sam od kuće. Ostavio sam sve nevolje iza sebe i krenuo put Subotice, što mi se danas može oprostiti jer sam imao samo petnaest godina. U tom gradu tada se održavao poslednji Omladinski festival, koji je bio u rangu svih tadašnjih velikih rok festivala stare Jugoslavije, pune razumevanja za pop rok kulturu. Nisam ni pretpostavljao da ću se susresti sa jednim meni do tada nepoznatim bendom - Majke, čiji će me opus doticati i oduševljavati na razne načine sve do danas i koji će postati jedna od kreativno najbogatijih hrvatskih, ali i balkanskih rok priča. Dramatičan nastup pun tenzije, na ivici pucanja svega na bini, sa ogromnom količinom kontrolisane rif-energije koju su Majke emitovale ka publici, odmah mi je dao do znanja da je reč o bendu kojem treba posvetiti punu pažnju. Malo sam se razočarao u ukus publike i žirija jer je u takmičarskom delu festivala pobedio tada još mlad bend Deca loših muzičara a ne moj definitivni favorit. Posle nekoliko dana, kao i svaki Tom Sojer vratio sam se kući, stoički podneo nekoliko ćaletovih šamara, sačekao da se situacija smiri i otišao u prodavnicu ploča da nađem sve što imaju od Majki.

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top