Seks i moral

KADA SE KAŽE NEMORAL, NAJČEŠĆE SE MISLI NA NEPRIHVATLJIVO SEKSUALNO PONAŠANJE. IPAK, NA PITANJE ŠTA JE TO PRIHVATLJIVO, MALO KO ĆE DATI VALJANI ODGOVOR, NEOPTEREĆEN KULTUROLOŠKIM, VERSKIM, (MALO)GRAĐANSKIM I SLIČNIM PREDRASUDAMA

Igor Primorac je naučni savetnik u Centru za primenjenu filozofiju i etiku na Univerzitetu u Melburnu. U knjizi Etika i seks, koju je 1997. godine objavio ugledni izdavač Rutledž, a nedavno u okviru edicije "Primenjena etika" na srpskom jeziku Službeni glasnik, profesor Primorac govori o tome da li je seks namenjen rađanju dece, ili pripada (erotskoj) ljubavi, ili predstavlja osobeni "jezik tela" ili je, naprosto, izvor zadovoljstva. U zapadnoj kulturi, kao i drugde, te koncepcije jedna drugoj konkurišu. 

Read more...

Intervju: Marky Ramone - The Ramones

U Novom Sadu 9. maja, u okviru manifestacije "Ritam Evrope", nastupa Marky Ramone, legendarni bubnjar kultnog «njujorškog» benda Ramones, sa svojim sastavom Marky Ramone's Blitzkrieg. Branislav Smuk,  gitarista grupe "Zbogom Brus Li",  je za Akuzativ napravio ekskluzivni intervju sa jedinim preostalim živim članom Ramones-a.

 

Ove godine punite 57 godina. Da li vam to otežava turneje kao što je ovogodišnja?

Marky Ramone: Nije teško da sviraš ako održavaš kondiciju, trudiš se da ostaneš čist i vežbaš svaki dan. Ljudi mojih godina rade na gradilištima ili u fabrikama. Turneje nisu toliko naporne, nema šanse!

Povod za koncert u Novom Sadu je Dan pobede nad fašizmom i dan koji obeležava početak stvaranja moderne Evrope. Da li vas to na neki način dotiče?

Marky Ramone: O da! Mrzim fašizam. Dobro je da obeležavate datum kao što je 9. maj, drago mi je da učestvujem u njegovoj proslavi. Demokratija je pravi put, nije savršena ali je bolja od diktature.

Zanima li vas uopše ideološki aspekt bavljenja muzikom?  

Marky Ramone: Za mene je muzika samo muzika. Političari su plaćeni da se bave politikom a ne muzičari. 

Nadam se da će set lista na novosadskom koncertu biti ista kao na solo nastupima, pošto je u pitanju vrsta manjeg festivala? Koje pesme ćete svirati?

Marky Ramone: Koncert u Novom Sadu je prvi na turneji. Neću vam reći koje ćemo pesme svirati, to će biti iznenađenje. Hitove sigurno nećemo izostaviti. Sa pevačem kao što je Andrew W.K. budite sigurni da ćemo rasturiti koncert.

Pretpostavljam da mlađi članovi benda prave žurke posle koncerata. Da li im se ponekad pridružite?  

Marky Ramone: Ne znam šta rade ostali članovi benda. Ja posle koncerta obično idem u hotel da se istuširam i malo da odspavam. Mladi ljudi u tim godinama i treba da partijaju, zašto da ne? 

Zbog čega su po vama Ramones-i prestali da sviraju? Prezasićenost, narušeni međuljudski odnosi ili nešto treće ... 

Marky Ramone: Jednostavno je došlo vreme da prekinemo. Bili smo dobri, imali smo puno odličnih koncerata, svirali smo i putovali skoro 30 godina. Zajedno smo odlučili da je vreme da stanemo. Dobro je znati kada treba da se zaustaviš. Sada je vreme da uživam u «novom» životu. 

Puno se priča o odnosu Joey-a i Johnny-ja i njihovim nesuglasicama izazvanim različitim ideološkim ubeđenjima.

Marky Ramone: Zapravo njih dvojica nisu imali različite poglede na svet. Ne može svako da razmišlja na isti način. Povod njihovog sukoba bila je devojka a ne različita ubeđenja. Razgovarali su kao i svi drugi.  

Da li ćete imati neke specijalne zahteve na bini i u bekstejdžu kao što to obično imaju veliki muzičari vašeg formata? 

Marky Ramone: Ne znam šta drugi zahtevaju. Mi nemamo specijalne zahteve, samo one uobičajene: voda, peškiri, neka hrana, udoban hotel i to je to.

 

(Intervju je dobijen nesebičnim posredstvom novosadskog SKC-a)

Read more...

Deveti maj - pobeda PUNK-a!

Gotovo je nemoguće da umetnici ostanu zastakljeni pod svojom aurom i da sakriveni od «radosti» spoljašnjeg sveta koncipiraju svoje ideje. 

Još od samih početaka popularne muzike napaćeni crnci su sa raskršća delte kukali za svojom slobodom. Šaroliki hipici nakvašeni LSD-jem slavili su jednakost, prirodu i zamišljali svet bez država koje podstiču na ratove. Pioniri art improvizacije Velvet Underground su nas cinično upozoravali na razne devijacije i paranoje koje zatiču mlade na surovom asfaltu Nju Jorka. Popularna muzika se vremenom granala na mnoštvo podvrsta i uticaj raznih ideologija počeo je sve više da zahvata šarolikost njenih stilova.

Read more...

Psihologija bogatih: Kako status ubija empatiju

Ko je skloniji da laže, vara i krade – bogat ili siromašan pojedinac? Zvuči logično da neko ko je već bogat može sebi da dopusti da igra fer.

Ko je skloniji da razmišlja o potrebama siromašnih? Zvuči logično da je siromašna osoba zaokupljena sopstvenim teškim ekonomskim položajem. Nasuprot njoj, bogat čovek, rešen takvih briga, može sebi da dopusti da se pozabavi tuđim teškoćama.

Psiholozi, tj. rezultati njihovih istraživanja, kažu da je ovakva logika fundamentalno pogrešna. Kako se osoba penje socioekonomskom lestvicom, tako njena sposobnost da razume i saoseća s onima niže od nje – opada.

Read more...

CVJEĆARNICA U KUĆI CVIJEĆA - Kako smo usvojili i živeli Alana Forda

Alan Ford, kultni strip koji je voljelo barem deset generacija pred sami kraj socijalizma. Voljen u matičnoj Italiji, življen u Jugoslaviji, kojoj su bile više nego drage replike poput one legendarne Broja Jedan: 'Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.' Jugoslavija je voljela 'svog' Alana Forda. Sjećate li se?

Kao čedo Magnusa i Maxa Bunkera Alan Ford je u matičnoj zemlji bio masovno popularan, ali samo u bivšoj Jugoslaviji, najviše u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, taj je strip postao dio kulturne baštine, sastavni dio našeg jezika i kulture. Zašto su zgode siromašnih i entuzijastičnih uposlenika disfunkcionalne cvjećarnice našle jedinstveni okvir upravo u Jugoslaviji?

Read more...

Profesionalni sport i nacionalizam

Ivan Ergić, nekadašnji igrač Juventusa, Basela, Bursaspora i reprezentativac Srbije, daje svoje viđenje veza između profesionalnog sporta i nacionalizma te uloge sporta kao mehanizma normalizacije agresivne kompetitivnosti kao kapitalističkog društvenog ideala.

Kada sam u meču Kupa Uefe protiv Širokog Brijega u Bazelu ulazio u igru u drugom poluvremenu, nekoliko hiljada navijača gostujućeg sektora klicalo je “Ubij, ubij Srbina!” Bilo je pomalo čudno to doživeti na stadionu na kom sam proveo devet godina i koji sam svim srcem smatrao svojim. Posle utakmice, svita novinara, među kojima i par “naših”, tražila je od mene da prokomentarišem taj detalj. Bilo je previše lako i nimalo viteški reći kako su to sve hrvatski ekstremisti koji, eto, po ko zna koji put pokazuju svoju pravu narav. Umesto tog tradicionalnog “balkanskog” refleksa, koji je danas medijski i huškačko-forumaški sveprisutan, rekao sam da su to isto moji, u ovom slučaju ne toliko zbog toga što sam odrastao u jugoslovenskom duhu, već zbog toga što nisam hteo nikom “napolju” da dam povoda za priču o balkanskim plemenima i varvarima koji imaju tradicionalno šovinistički odnos jedni prema drugima.

Read more...

VAN GOG: Pisma bratu

 „Ja sam, na veliku radost gostioničara, poštara... noćnih švrljala i sebe samog, tri noći probdio slikajući. Spavao sam danju. Često mi se čini da je noć mnogo življa i bogatije obojena nego dan.“

Uvek je pokušavao da pronađe idealnu boju sunca, mešajući je sa crvenim tonovima sutona, ljubičastim čempresima i tragovima zvezda iznad polja. Uvek je tražio svoje ptičje gnezdo tumarajući po nepoznatim evropskim gradovima, lutajući u cipelama koje su u porama svojih đonova i dalje nosile zrnca zemlje sa holandskih drumova. Te cipele, večno same u svojim koracima, ostavljale su tragove smisla svetom, bojeći usnule pejzaže. Za uzvrat nisu dobile ništa, sem promrzlih prstiju, loše nameštenih soba u potkrovljima, pogrešnih dodira i razočarenja. Ruke velikog majstora, impulsivnog slikara, strasnog vladara bele tkanine u drvenom ramu, morale su ljudima dokazivati da su žive, da imaju ime i prezime i da se razlikuju od drugih ruku po svojim pokretima, zanosima i upornošću.

Read more...

Tajne farmaceutske mafije

Nakon pet godina istraživanja, zagrebačka internistica Lidija Gajski objavila je knjigu “Lijekovi ili priča o obmani”. To je prvi put da jedna hrvatska liječnica, koja poznaje sustav iznutra, otvoreno kritizira farmaceutsku industriju, razotkriva njihovu spregu s liječničkom strukom i manipulacije kliničkim ispitivanjima lijekova, sve u službi povećanja profita. Zbog podataka koje je iznijela u knjizi dospjela je na “crnu listu”, jedva je pronašla izdavača i recenzenta, a podrška liječničke struke potpuno je izostala.

Jesu li lijekovi spas za bolesne ili je riječ o najobičnijoj prijevari iza koje stoji interes jakog lobija farmaceutske industrije i liječnika, razgovaramo s dr. Gajski, koja kaže da je nastupilo “medicinsko ludilo“.

Read more...

Rano detinjstvo Branka Ćopića

Nad bezbrižnim detinjstvom mališana nadvila se senka, nagoveštavala je da su dani igre, nestašluka, nadmudrivanja strica Ilije, očevog polubrata nekoliko meseci mlađeg od Branka, nepovratno na izmaku.

Kako se primicao dan polaska u školu, bojazan postaje sve veća. Koga god susretnu, plaši ih.

,,-Šta mislite, braćo, hoće li ovu dvojicu najpre tući bagremovom šibom, onom s bodljama, ili će raditi vojnički opasač?

  -Sve ce biti pjesma, ako njih ne oderu kao dva jareta." 

Read more...

Vuče, Vuče zbog tebe smo bube lijene!

Zanimljivo je misliti o pismu. Posebno o japanskom pismu koje izgledom i simbolikom ostavlja prostor za razmišljanje, za pogađanje i nagađanje značenja. Da li zaista kandži koji znači planina, izgleda kao planina (山)? Da li kandži koji znači rijeka, zaista asocira na tok rijeke (川)? I da li se svakim sledećim naučenim znakom uči i njegov nastanak? Zanimljivo je misliti i o našem, srpskom, ćiriličnom pismu. Ponosni na 30 znakova, posebno na zvučne i jedinstvene, ж, ш, њ, љ, ђ, ћ, ч koji su ga dodatno pojednostavili, da li smo se ikad zapitali koliko nam je misli i asocijacija pomenuto pojednostavljenje donijelo, a koliko odnijelo? Uporediću japanski i srpski baratajući, za početak, samo brojevima i logikom nekoga ko se susreo i sa jednim i sa drugim i ko je pokušao da nauči oba pisma. Zašto je ovo nauči ukošeno? Zato što srpsko pismo može da se nauči, ima konačan broj znakova koji je relativno mali. I drugo zato – zato što se japansko pismo uči i ne može da se nauči do kraja. U najmanju ruku, to je pogrešan pristup stranca pristiglog iz Vukovog bukvara, koji pokušava u određenom vremenskom roku da savlada pismo da bi mogao da čita i da, čitajući, nauči i  da govori

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top