Željko Malnar: U POTRAZI ZA STAKLENIM GRADOM

Ova knjiga je alegorija. Stakleni grad je žena, a put na Istok je put čovjeka u samoga sebe.

ZAGREBAČKO LJETO

S Griča puca top. Podne je. Poluprazni tramvaji jure flicom dok se na Trgu Republike polako formiraju grupice koje su tek blijeda slika uobičajene vreve. Dalmatinski ugao kraj kioska je poluprazan. Nema nogometa — nema teme. Sezona je završena i tek po neki poluinformirani raspravljaju o prošlogodišnjoj strategiji „Hajduka”. Oni pravi znalci igrepovukli su se. Sparina je, ćo!

Detaljnije...

Vreme je da pobesniš

Berina Hamidović, rođena 17.03.2013. u BiH, je prva žena astronaut sa prostora bivše Jugoslavije. Još kao malo dete pokazala je izuzetno interesovanje za letenje, zvezde i kosmos. Po priči njenog oca, još pre nego što je mogla da stoji sama uspravno na dve noge, mala Berina je, teturajući se po podu, držala podignutu glavu ka nebu i prstima upirala u oblake, oblake koje je posle crtala na papiru. Dok su druga deca u vrtiću crtala mame i tate, mala Berina je crtala nebo, sunce i zvezde. Nakon završene osnovne i srednje škole u Sarajevu, Berina je postala stipendista vlade BiH na prestižnom Američkom univerzitetu MiT gde je završila matematički smer da bi se ubrzo nakon toga zaposlila u NASA. U NASA je bila jedan od vodećih projekt menadžera gde je aktivno radila na projektu slanja ljudske posade na Mars i ta misija se konačno i odigrala, sada već davne 2042. godine. Njena inovativna rešenja i pristup poslu su je izbacili u prvi plan i nakon dobijanja Američkog državljanstva uspela je da se priključi programu za slanje novih istraživača na međunarodnu svemirsku stanicu. Tog jula meseca 2044. godine, Berina Hamidović je postala i zvanično prva žena astronaut sa prostora bivše Jugoslavije nakon lansiranja u svemir gde je provela narednih 90 dana, kao član posade međunarodne svemirske stanice.

Detaljnije...

MARK ŠAGAL - Slikar detinjstva

Slike Marka Šagala su slike detinjstva. Plavi mesec na ljubičastom noćnom nebu, seoske kuće pokrivene mesečinom i snegom, starac na krovu, leteće haringe, dečačke ljubavi skrivene u šešir i melodije seoskog violiniste. Ovo su samo neki od motiva koji govore o živopisnim sećanjima na provinciju, na belorusku varoš Vitebsk, u kojoj je 1887. godine rođen dečak koji nikada nije odrastao. 

Šagal nam svojim motivima i bojama priča o svom detinjstvu, odrastanju, roditeljskom domu, beloruskim seoskim pejzažima, pogledima sa prozora iz svoje dečačke sobe. On nam svojim slikama pripoveda sa posebom lakoćom, osećajem koji se da uporediti sa nevinošću, mišlju o prvim ljubavima, klinačkim nestašlucima. Njegove slike podsećaju na to da u svakom od nas i danas obitava taj „mali čovek“ koji nas čini živim i koga, ako kanimo biti veliki, ne smemo zaboraviti. U literaturi, Šagala opisuju kao slikara sveta. Jevrejin, Belorus, Rus, Francuz. On je čuvar detinjstva, hranitelj nostalgije, idealista koji veruje da detinjstvo prolazi samo ako mu okrenemo leđa. 

Detaljnije...

NIK KEJV - Čudnije od nežnosti

Poetska plovidba kroz potisnute duševne camerae obscurae, njihovo obznanjivanje dubokim i prodornim glasom, kao i davanje snažne ritmičnosti čvrstim zvukom ili tople melodičnosti bujicom mekanih tonova, jesu elementi koji neizostavno prate umetnički opus Nika Kejva (Nicholas Edward Cave), pesnika, rok muzičara, romanopisca, scenariste, kompozitora... Ovaj australijski stvaralac je sklonost ka umetnosti sticao od najranijeg detinjstva. Naime, njegov otac, inače nastavnik engleske književnosti, bio je pasionirani poklonik pisane reči, pa je, po Kejvovom svedočenju, i svom sinu naglas iščitavao „goleme krvave blokove iz Šekspirovog Tita Andronika, ili pak scenu ubistva iz Zločina i kazne, ili čitava poglavlja iz Nabokovljeve Lolite.“ Literarnoj opskrbi doprinos je davala i majka, koja je radila kao bibliotekarka. Ova umetnička potka Kejva vodi najpre na studije slikarstva, ali se ubrzo okreće muzici. Spajajući zainteresovanost za bluz, džez i rok sa zaljubljenošću u književnost, on osnivanjem svojih muzičkih bendova započinje amalgamisanje ovih formi umetničkog izraza, žigošući ih estetikom razaranja prepodobnih tabua.

Detaljnije...

Salman Rušdi: TLO POD NJENIM NOGAMA

Dugo sam verovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione, milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i pripadajućih. Jer su oni koji cene stabilnost, koji se plaše prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moćan sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vernost i solidarnost koje u stvari ne osećamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom "pripadajućih".

Detaljnije...

Velika pijanka: Opijum za bebe i “Bajerov” heroin

Period između 1870. i 1918. istoričari nazivaju “Velika pijanka” (“The Great Binge”). Reč je o vremenu u kojem su majke bebama davale opijum, gospoda kupovali halucinogene supstance u lokalnim barovima, a zabrinute patriote slale vojnicima pakete hipodermičkih igala.

Danas imamo Bajerov Aspirin. Pomaže kod glavobolje. Na prelasku iz 19. u 20. vek, postojao je Bajerov Heroin. U tečnom stanju, najčešće je korišćen kao sirup protiv kašlja, mada su ljudi ubrzo otkrili da uspešno otklanja glavobolju.

Detaljnije...

Slavoj Žižek: KRAJ PRIRODE

Velike ekološke katastrofe tokom 2010. godine se uklapaju u drevni kosmološki model, po kojem je svijet sačinjen od četiri osnovna elementa: VAZDUHA - oblaci vulkanskog pepela sa Islanda koji su u potpunosti onemogućili vazdušni saobraćaj preko Evrope; ZEMLJE - klizišta tla i zemljotresi u Kini; VATRE - koja je Moskvu učinila gradom gotovo nemogućim za življenje; VODE - cunami u Indoneziji, poplave zbog kojih je u Pakistanu raseljeno na milione ljudi.

Međutim, ovakvo pribjegavanje tradicionalnoj mudrosti nikako ne nudi istinski uvid u misterije hirovitosti naše divlje Majke Prirode. Više je, zapravo, sredstvo utjehe koje nam dopušta da izbjegnemo pitanje koje svi želimo postaviti: da li će se još događaja ovakve siline pojaviti na programu Prirode za 2011. godinu?

Detaljnije...

Šta njoj smeta u rečima “VOLIM TE”?!

Šta meni, dakle, smeta u te dve reči? Skoro pa sve.

Osim što nisam sklona konformizmu i tom utapanju u bezličnu masu (samo da bih što tuplja bila, samo da bih se što manje isticala, samo da bih što manje besmisla imala na svojoj grbači, samo da bih kroz jedno mogla da objasnim sve, samo da…), osim toga, dakle, nisam sklona ni bahaćenju s emocijama. Neka sam i poluinfantilna, mada je to sve osim istine.

Kao, ne želim baš da kažem kada sam poslednji put te dve reči izgovorila, bilo kome, jer bih se zaista totalno smorila i poverovala u tu priču o poluinfantilnosti, koju ljudi povremeno pominju kada se o meni radi, mada zapravo potpuno neosnovano, ako se uzme u obzir da ja apsolutno nisam osoba sklona da trčkara svetom rasporene unutrašnjosti, govoreći univerzumu: Ej, ovo sam ja, pogledaj me!

Detaljnije...

Vojislav Šešelj - Dok dišem pišem

Iako mu je veći deo ,,sive mase“ zaokupila odbrana pred Haškim tribunalom, četnički vojvoda Vojislav Šešelj nije zapostavio ni izdavanje svojih knjiga. Za sada ih ima skoro dve stotine, a nekima od njih recenzent je bio nekadašnji saborac, kum i prijatelj Tomislav Nikolić, i sam spisateljski produktivan sa 13 knjiga ("Šešelja za predsednika", "Sve za Kosovo i Metohiju"). Kako su se stvari izmenile, znajući da je knjiga najlepši poklon, Šešelj je svojim dotadašnjim najbližim saradnicima i prijateljima, poklonio upravo knjige. Vučiću je namenio one sa naslovima ,,Portparol lopovske stranke“, “Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“ i “Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, dok je Nikolića kao uzdarje zapao uradak ,,Haški denuncijat Tomislav Nikolić”.

Detaljnije...

Johnny Cash - I walk the line

Johnny Cash, hodao je tankom linijom, kako jedna njegova pjesma govori, skoro 50 godina svoje karijere, svaki pedalj tog putovanja kroz kantri, gospel, folk i rok svijet urezao se u njegovo izborano lice. Putovanje se završilo 12. avgusta 2003. godine, rano ujutro. Nekoliko posljednjih godina Cashovo zdravlje bilo je ozbiljno narušeno posljedicama dijabetesa, astme i hroničnog poremećaja nervnog sistema. Umro je u bolnici u Nashvilleu, u 71. godini života. U šturom zvaničnom saopštenju iz bolnice kao uzrok smrti su navedeni respiratorni problemi, nastali kao rezultat dijabetesa. Samo dva dana ranije, u srijedu 10. avgusta, Cash je pušten iz iste bolnice, gdje je proveo dvije sedmice zbog stomačnih problema. Tada je, njegov menadžer, Lou Robin, rekao da se Johnny ,,osjeća mnogo bolje i da jedva čeka povratak u Kaliforniju, da bi završio novi album". Pored teških bolesti koje su ga pratile posljednjih godina života, i to uglavnom prouzrokovanih njegovim načinom života, Casha je zadesila i porodična tragedija. Njegova supruga, June Carter Cash umrla je iste godine, 15. maja, nakon operacije srca. June je imala 73 godine i bila je oslonac Cashu tokom njegove karijere i života uopšte. 

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top